Мајски преврати

Цео мај нам је прошао у одмеравању снага једног Бориса и једног Томе. И мноштва аналитичара, који су предвиђали победу првог, а сада, не трепнувши, тврде да су ово и очекивали. Анализа је то, брате, готово наука. А требало је само да мало боље упознају просечног Србина, не интелектуалца, јер је он пао на белу мантру две жене – професорке Турајлић и Весне Пешић. Одлучили су, дакле, Шумадија и Поморавље, где се скида капа домаћину који пече ракију, а не неком који савршено говори тај енглески. Боље рећи, амерички, јер цела Борисова кампања је била онако америчка, да не кажем каубојска: Гласајте за овог дасу! Као да су му, побогу, ту кампању радили некакви маркетиншки могули. Да је имао минималну кампању, можда би победио. И, узгред, уштедео паре.

Овако, мораће као премијер да седи у кабинету, држи дигитрон у руци и мрмља нешто у браду. Бар је досад то био опис овог радног места. А победник неће одвајати ни Москву ни Вашингтон, него ће сваки час да трчи у Брисел да им одлучно скреше у очи: Свакако, наши међународни пријатељи, свакако. У потпуно безопасним сценама у странци, замењиваће га амбициозни Вучић, који ће једног дана постати калиф уместо калифа, а можда и засести на султански престо, ако га тамо не дочека Ивица Дачић.

Кад смо већ код султана, Србљи су полудели за Сулејманом Величанственим. Да ли је то она исконска веза џелата и жртве, не зна се. Или је посреди то што и Турци праве професионалније и боље ТВ серије од нас. Можда је у питању и жеља да, после енглеског и шпанског језика, чујемо и понеку нашу реч. На пример, ону нашу најчешћу у спољној политици – јок!

У међувремену, нови селектор је избацио из репрезентације Адема Љајића јер није певао српску химну. Можда ће селектор у свој штаб да убаци и помоћника за тренирање патриотизма. Али, патриотизам не постиже голове, нити се сипа у трактор, како рече цар поморавске флоре и фауне – Палма.

У још једном међувремену евро је толико придавио динар у борби грчко-римским стилом, да овај, научен на слободни стил, једва дише. И ми с њим.