Субота, 27.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Лукић добио 2.968 гласова

Лукић добио 2.968 гласова

У Фудбалском клубу Црвена звезда су презадовољни како су протекли први непосредни избори за њеног председника и чланове Скупштине (26-28. мај). Истина, запажени су и недостаци, али они нису битно утицали на резултате гласања.

Председник клупске Изборне комисије проф. др Зоран Ивошевић је јуче обелоданио званичне резултате. Да ће Владан Лукић и даље бити председник није било спорно, пошто није имао противкандидата. Од нешто више од 10.000 гласача, колико „црвено-бели” имају чланова, за њега је гласало 2.968 (85,56 одсто), а неважећих листића је било 379. Против није био нико.

– Лукић није крив што се нико други није пријавио, а ја, као председник Изборне комисије, сносим одговорност што нисам предвидео такав случај, – био је самокритичан Ивошевић. – Једноставно, раније је увек било више кандидата за председника, па сам сматрао да ће тако бити и овога пута. Да се не би више поновило да за избор буде довољан један једини глас предложићу да за следеће изборе, ако буде само један кандидат, он мора да добије половину гласова плус један од оних који су изишли на изборе да би био изабран.

Међу „црвено-белима” влада уверење да би већи број изишао на гласање (сада је одзив био 34,34 одсто) да су бирачка места била по градовима, а не по регионима. Међутим, Црвена звезда, разуме се, нема могућности које има држава, па су неки њени чланови од гласачке кутије били удаљени и по стотинак километара. Такво објашњење поткрепљује и податак да је процентуално највећи одзив био у Београду (57,88 одсто).

– За чланове Скупштине гласало је 3.469 бирача од чега је важећих листића било 3.404, а неважећих 63. Највише гласова је добио Драган Џајић. За њега је у изборној јединици Београд било 1.818 бирача, – открио је Ивошевић.

Председник Изборне комисије је саопштио и да је стигао један једини приговор. Поднео га је баш – он!

– Сва три дана сам долазио на бирачко место у Београду. Тек последњег сам обратио пажњу на групу млађих особа пред улазом, који су имали неке листиће. Мислио сам да помажу бирачима да лакше дођу до бирачког места. Међутим, када сам погледао један листић видео сам тамо препоруку Удружења грађана „Делије-север” за кога да се гласа са списка од 39 кандидата које је предложио Управни одбор, а за кога не. Што се тиче избора за председника напоменули су да ће кандидат бити сигурно изабран, али да гласачима препуштају да сами одлуче да ли ће да гласају за њега. А прописано је да тако нешто не сме да се ради на биралишту и у његовој близини, – испричао је Ивошевић. – Ја разумем навијаче, али не могу то да оправдам. Нека навијају тамо где је место за то, а не приликом избора за руководство клуба, који је удружење грађана као и њихово и не навија ко ће код њих бити изабран. Мислим да ове навијачке изборне „дечје игре” не треба да се понове на наредним изборима. Комисија није поништила изборе у Београду, јер је установила да се резултати разликују од онога што је препоручено на том листићу.

Да су клупски избори протекли на завидном нивоу потврдио је и Иван Шебек. Он је после десетогодишњег искуства у Републичкој изборној комисији последње две године председник Градске изборне комисије, па је одлично упућен у материју.

Скупштина Фудбалског клуба има 150 чланова од којих је сто изабрано, а педесет делегирано. Из Београда су изабрани: Гојко Андријашевић, Александар Антић, Далибор Арбутина, Стеван Арнаутовић, Иван Бекјарев, др Бранко Белеслин, Матија Бећковић, проф. др Радован Биговић, Милош Биковић, Милош Блешић, Душан Борозан, Миљко Ваљаревић, Драган Васић, Марко Видојковић, Ратко Вучковић, Борко Вујичић, Александар Вуксановић, Александар Глишовић, Небојша Глоговац, владика Григорије, Милош Гутић, Бора Ђорђевић, Стево Ђурановић, Урош Ђурић, Иван Ивановић, Мирослав Илић, Милан Јанковић, Никола Јестратијевић, Дејан Кекић, Андрија Клеут, проф. др Гаша Кнежевић, проф. др Бранко Ковачевић, Зоран Комазец, Зоран Лесендрић, Владан Лукић, Срђан Максимовић, Светозар Мијаиловић, Бојана Милићевић, Војин Милићевић, Душан Мракић, Драгутин Ненезић, проф. др Милан Подунавац, проф. др Александар Поповић, Мила Радојичић, Ива Радојичић, Игор Рашула, Виктор Савић, Милутин Станчић, Радивоје Стефановић, др Драгош Стојановић, Бранислав Трифуновић, Игор Ћакић, Никола Хаџи-Николић, проф. др Божидар Церовић, Драган Џајић и Владимир Шавија; из Војводине: Дејан Анђелковић, Србољуб Бубало, Златко Видовић, Горан Маравић, Драгомир Николић, Александар Поповић, Александар Рудић, Миодраг Симић, Жељко Стјепановић и Небојша Црногорац; из западне Србије: Владимир Аранђеловић, Жарко Јанковић, Вељко Јевтић, Вељко Јелисавчић, Никола Перишић, Дарко Рудинац, Милош Шакан и Ђорђе Шипетић; из источне Србије: Саша Алексић, Немања Аризановић, Марко Вујовић, Александар Јекић, Дејан Којић, Александар Ружичић, Драган Стојковић и Томислав Теофиловић; из јужне Србије: Драган Ђорђевић, Иван Луковић, Далибор Николић и Дејан Соколовић; из Српске: Бојан Дивчић, Синиша Видовић, Александар Милошевић, Бранимир Новаковић, Драган Стојановић и Предраг Шупић; из Црне Горе: Иван Вујовић и Јово Вуковић; са Косова и Метохије: Дејан Бишевац; из дијаспоре: Александрос Галанис, Александар Красић, Мирослав Мејић, Никола Поповић и Марко Саватић.

Спортско друштво Црвена звезда је делегирало: Зорана Аврамовића, Александра Боричића, Горана Ђаковића, Зорана Ђурђевића, Радована Максимовића, Игора Милојевића, Мирослава Поповића, др Небојшу Човића, Ивана Тодорова и проф. др Петра Шкундрића, ветерани: Ратомира Дујковића, Станислава Карасија, Бранка Кленковског, Александра Марковића, Томислава Милићевића, Владимира Петровића, Ратка Пиљка, Димитрија Стојановића, Ивана Трутина и Милоша Шестића; радна заједница: Горана Негића, Зорана Мијовића, Ђорђа Стефановића, Светлану Стојановић и Милорада Ћоровића, а Клуб познатих „звездаша”: Александру Гудељ, Ивана Зељковића, Душку Јованић, Ненада Окановића и Вука Роксандића. Списак „посланика” биће потпун када Удружење грађана „Делије-север” достави имена својих 20 чланова.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.