Попустљиво васпитање

Начин на који родитељи васпитавају децу повезан је са изградњом психичких структура и типа личности деце. У последње три-четири деценије превладао је модел васпитања у коме се инсистира да морају бити срећна, да је родитељска дужност да ихусрећују. Како дететово осећање среће настаје када му родитељи испуне жељу, онито чине и онда када мисле да његовежеље нису добре за њега, чиме су одустали од осујећења дететових жеља. Последица је настанак попустљивог васпитања у коме детеуправља родитељем, а не обрнуто. Разлог за то је што родитељи не желе да пред собом гледају несрећно дете. Психоанализа је показала да деца која нису добијала довољно љубави у детињству одрастају у неуротичне одрасле. Зато су родитељи у фокус ставили дететова осећања, доживљај да је вољено. Данас када је неколико генерација,које су васпитаване по моделу попустљивог васпитања,одрасло видимо да овакав модел прави штету стварајући нову патологију. Реч је о размаженој ипрезаштићеној деци. Прва,упркос високој интелигенцији, израстају у несоцијализоване личности које не желе да одрасту, које су себичне и нарцисоиднеи слабо контролишу импулсе, немају радне навике, и због тога дуго остају у симбиотској вези са својим родитељима. Презаштићена деца су пасивна јер о себи мисле да су неспособна, плаше се света којидоживљавају као опасно место, због чега су исто у симбиози са родитељима или доминантним партнерима.

Попустљиво васпитавања је отишао у супротност –стално се показује љубав, а избегава се дисциплиновање детета. Данас знамо да се из једне грешке отишло у ону супротну. Разлог је што деца сваки покушај дисциплиновања погрешно доживљавају као негацију љубави, одбацивање и као „трауму”. Попустљиви родитељи су немоћни да мупоставе границе и да га терају да ради непријатне, а корисне ствари, управо због осећања кривице што га „трауматизују”.

Због негативних последица попустљивогваспитањаподсетимо да је задатак родитеља да припреме дете за самостални живот. А пут за то је да се деци нуди модел показивањаљубави, алии јаснадисциплина без које нема ни успеха ни среће у одраслом животу.

*психотерапеут