Многи залутали у репрезентацију

Од нашег специјалног извештача
Стокхолм – Српском фудбалском спорту у овом тренутку није стало до лажне промоције. Нашем тиму је много важније да од ове три утакмице извуче добре поуке, па макар то била и три пораза заредом, па да онда селектор Синиша Михајловић, пред почетак квалификација, одлучи у ком правцу ће се кретати његов брод. Ових дана у жижи спортских дешавања свакако су наступи наших фудбалера на турнеји по Швацарској, Француској и Шведској и Ролан Гарос због наступа наших тенисера на челу са сјајним Новаком Ђоковићем. Случајно или не, тек фудбалери и тенисери били су тик једни уз друге, на само пар десетина километара. Из Француске репрезентација се преселила у Шведску, где је јуче у центру пажње био маратон, због кога је цетар главног града Шведске био потпуно блокиран. Да ли због кише или због нечег другог, Синиша Михајловић је јуче обрадовао играче тиме што им је дао слободан дан, први од почетка турнеје која се полако приближава крају.

После мечева са Шпанијом (светски првак је на ЕП у групи још са Италијом, Ирском и Хрватском) и Француском (у групи са Украјином, Шведском и Енглеском) и пред дуел са Шведском у уторак на Русунди, многе ствари су јасније. Селектор се бар до сада, стриктно придржавао датих обећања. Најпре је завео ред међу играчима, а о стручном штабу, који дрхти на сваки његов покрет, и да не говоримо. Са медијима је имао добру сарадњу која се заснивала на чисто професионалном односу. Није крио саставе у пријатељским утакмицама, једноставно, Михајловић је показао ново лице.

Памтимо га као играча који је много пута заводио ред на терену, као играча који је био спреман и на тучу и свађу, кад затреба, једном речју на бескомпромисног борца на терену. Памтимо и његове испаде током репрезентативних припрема, када није презао ни од порока, али, данас је Михајловић на новом радном задатку, јер сан сваког тренера је да једног дана буде селектор.

Рано или не, тек Фудбалски савез Србије, пре свих председник Томислав Караџић, препознао је у Михајловићу личност која у овом тренутку нешто значи у међународним фудбалским оквирима. Персону чији је ауторитет у свету фудбала добро познат, човека са огромном енергијом и потенцијалом за напредовање. Његова фудбалска филозофија је да свима треба дати шансу, али, када дође време рачуна ту свакако неће бити комромиса. Михајловићу је после дуела са Шпанијом и Француском сасвим јасно да многима није место у репрезентацији, за неке је још рано бацати их у ватру, други пак нису тог калибра да би њиховим изостанком репрезентација нешто пуно изгубила. Јасно му је тако да мора да пружи шансу и неким новим снагама.

Један од великих проблема биће голмани. Александар Коцић, некадашњи чувар мреже Црвене звезде, добио је тежак задатак, да међу тројицом пронађе најбољег. Кахриман и Бркић се нису најбоље снашли, показали су одређене слабости и мане, остаје да се види шта може да уради Алексић. Објективно, Србија је већ дуже слаба са добрим голманима.

Одбрана са Ивановићем, Суботићем и Коларовом, је пун погодак. Ако већ селектор инсистира са тројицом дефанзиваца, јасно је да су они у овом моменту у благој предности у односу на остале, мада Рајковић је био одличан против Француза, Тошић против Шпанаца, Луковића, Бишевца и Обрадовића, још нисмо видели на делу.

У средњем реду много кандидата, али ни један прави вођа, попут Дејана Станковића. Ипак, млади Иван Радовановић, некадашње дете Партизана, који је већ четири сезоне члан Аталанте из Бергама, последњих годину дана играо је у Новари, која је ове сезоне испала из Прве италијанске лиге, скренуо је посебну пажњу. Са добрим прегледом игре, одличним радијусом кретања и сјајном идејом, Радовановић би могао бити играч на кога Србија у будућности може озбиљније да рачуна. Права је штета што се вратио из Ремса због проблема са препонама, па ће највероватније ових дана морати да реши и то питање, јер против Шпаније и Француске играо је са великим болом.

Игњовски из немачког Вердера, Петровић, чији је Блекбурн испао из Премијер лиге, Фејса који се у Олимпијакосу полако враћа у праву форму, високи Немања Матић који се доласком у Бенфику просто препородио, као и Немања Томић, који ће овог лета готово сигурно отићи из Партизана, јесу играчи који могу бити од велике помоћи, али, сигурни смо да би у средњем реду могли да играју и неки фудбалери који су обележили српски шампионат.

Од велике еуфорије увек боли глава. Србија је на ову турнеју кренула помало стидљиво и бојажљиво. Мечеви са екипама које су тренутно јаче од наше, свакако ће послужути селектору за неки нови избор. У 180 минута наши нападачи нису не само успели да постигну погодак него се практично нису ни примакли противничком голу. Дејан Лекић је у прошлој полусезони чак три пута матирао голмана Барселоне и позив наравно није изостао, али, колико је Лекић у стању да сам на леђима носи наш напад? Млади Стефан Шћеповић се силно трудио против Француза, претрчао километре и километре, али није имао ни једну праву лопту. Душан Тадић је још у Војводини показао вансеријске квалитете, играчки сазрео у холандском Гронингену а од лета ће носити дрес Твентеа, једног од најбољих холандских клубова. Одличан је дриблер, иде директно на гол без страха, једном речју право освежење. Добар је био и Дарко Лазовић,

Да би ситуација у нашој репрезентацији била до краја комплетна, потребно је много више рада. Читав концепт приближавања европским стандардима није ни мало лак и једноставан, свестан је тога и председник Караџић, селектор такође. Ако се Михајловићев концепт усвоји у целини а то значи да се заведе потпуни ред, и уколико сваки појединац пружи свој максимум, онда Србија не би требала да брине за фудбалску будућност. Све то заправо подразумева доследно праћење рада на свим нивоима, активно учешће скаут службе а за тај део посла Михајловић је задужио свог пријатеља Мирослава Тањгу, који је заједно са репрезентацијом и уз репрезентацију.

Са само мало више умља све би, ипак, могло бити у реду са блиском будућношћу наше репрезентације, без обзира на поразе од фаворизованих Шпанаца и Француза, јер, све зависи од нас...

Драган Тодоровић

-------------------------------------------------- 

Од Шкотске до Македоније

Све приче око тога да је ово само припремни период и да резултат заиста није у првом плану могле би да падну у воду 15. августа у мечу са Републиком Ирском. Тек тада ћемо моћи да оцењујемо рад селектора и играча. Тада Србија мора да игра са најбољим тимом, јер у квалификацијама неће бити поправног испита. Иначе, Србију у квалификацијама за СП у Бразилу очекује десет утакмица. Прва већ 8. септембра са Шкотском у гостима, 11. септембра долази нам Велс, 12. октобра Белгија, а 16. гостујемо Македонији. У 2013. години на програму ће бити још осам мечева. Први већ 22.марта када Србија иде у госте Хрватској, четири дана касније стиже нам Шкотска на реванш. Седмог јуна гостујемо Белгијанцима, 6. септембра домаћини смо Хрватској док 10. септембра идемо у Велс. Последњу утакмицу у квалификацијама као домаћин Србија ће имати 15. октобра против Македоније.

Д. Т.

------------------------------------------------------------- 

Стижу чланови Извршног одбора

Пошто је имао обавезе у седишту Фифе протеклих дана, које је Србија срећом, успешно обавила, председник ФСС Томислав Караџић се није пидружио репрезентацији у Ремсу већ се вратио у домовину па ће данас заједно са члановима Извршног одбора доћи у Стокхолм како би пружио подршку играчима и селектору Михајловићу. У тој делегацији биће: Бабић, Шурбатовић (ФСБ), Степановић, Милановић (ФСРИС), Вукадиновић, Поповић (ФСРЗС), Боровница, Томић (ФСВ).