Живот „у кутији” угрожава дечји вид

Малишани још у вртићу уче да морају да једу шаргарепу да би видели добро као зец. Најновија истраживања показују да је за правилан развој очију веома важно да деца проводе време напољу, што је и са других аспеката благотворно.

Кратковидост, немогућност да се јасно виде удаљени предмети, углавном се приписује генетским факторима. Међутим, најновија студија аустралијских научника потврдила је закључке неких ранијих истраживања – да боравак на дневној светлости може да спречи миопију, што је медицински термин за кратковидост. Претпоставка је да светлост подстиче лучење допамина. Ова хемикалија спречава претерани раст ока, који изазива миопију.

Слађана Шошкић, дечји офталмолог у Дому здравља „Др Симо Милошевић”, каже да код нас није рађено довољно испитивања у овој области. Међутим, у пракси се дошло до закључка да се кратковидост чешће јавља код градске деце и да је стил живота у урбаним срединама допринео њеној учесталости за последњих 50, а посебно за последњих 10 до 20 година.

Реч је о такозваном животу у кутији (станови) и испред кутија (ТВ, компјутер, мобилни), где су људи упућени на предмете у непосредној близини.

– Боравак на отвореном је важан због општег здравља, а оку посебно прија да се опушта гледањем у даљину, јер се сталним гледањем у блиске предмете миопије чешће јављају и брже напредују – напомиње др Шошкић.

Новија истраживања указују да је, осим гледања у даљину, код боравка на отвореном и светлост важан фактор.

Установљене су велике разлике у проценту кратковидих ученика између високоурбанизованих земаља, које стављају акценат на класично образовање у најранијем узрасту у односу на земље које се залажу за учење кроз игру.

Ученици из земаља југоисточне Азије бриљирају на међународним тестовима знања, али чак 90 одсто њих пати од кратковидости. Просечни ђак основне школе у Сингапуру свакодневно проводи само пола сата на дневној светлости, а аустралијска деца по три сата и међу њима је само 10 одсто кратковидих. У Британији је 30 до 40 одсто кратковидих школараца, а у Африци их практично нема.

Према речима професора Јана Моргана, који је предводио истраживање на Аустралијском националном универзитету, не може да се говори о генетском фактору, јер се генски пул не мења у две генерације, а стопа оболевања се у југоисточној Азији за неколико деценија повећала са 20 на 80–90 одсто. Такође, истраживање је показало да је стопа кратковидих међу кинеском децом која су емигрирала у Аустралију нижа него код оних који живе у југоисточној Азији. Нижа је и међу децом у Сиднеју него међу оном у Британији, што опет указује на „фактор светлости”.

Прошле године су истраживачи на Кембриџу установили да сваки додатни сат недељно проведен напољу смањује ризик од миопије за два процента. У сличној америчкој студији се дошло до закључка да се превентивни ефекат постиже са 10–14 сати недељно напољу.

----------------------------------------------

Рачунар на ограничено време

Деца неће „покварити” очи читањем, али би им требало ограничити време пред компјутером, јер он доказано изазива синдром сувог ока, упозорава др Слађана Шошкић.

Кад је реч о кратковидости, препорука родитељима је да обрате пажњу на сумњиве знаке код малишана, као што су приближавање ТВ екрану, лаптопу или монитору рачунара, или примицање сликовнице.