Цех и за расипнике

У времену када је сваки динар расхода важан, а вода опет поскупела, многи грађани сумњичаво гледају на садашњи механизам наплате литара јер по њему не могу непрестано да прате ниво потрошње воде.
Наиме, рачун за воду формира се тако што се потрошена вода дели бројем чланова домаћинства, а ако нема поузданог податка о броју станара у домаћинству, онда се вода плаћа по квадратури стана, односно пословног простора, по нормативу од 0,3 кубика по квадратном метру.

За "Водовод" је приликом очитавања и даље меродаван само главни водомер на уласку у зграду па се губици воде који се могу појавити "иза" тог водомера, у згради, или у цурењу на инсталацијама, водокотлићу и слично – деле на равне части по џепу свих станара.

Постоји и други начин мерења потрошње – уградња индивидуалног водомера, али од 150.000 водомера у Београду, у протеклих 10 година регистровано је тек 3.000 оваквих водомера, што је само два одсто.

– Својевремено, када је цена воде била доста нижа, грађани нису били толико заинтересовани за водомере. Кубни метар воде коштао је 2001. године један динар, а просек потрошње је био 25 кубика! Сада, када је кубик од 1. фебруара отишао на 35,19 динара, потрошачи се све више интересују за индивидуалне водомере – појашњава Стево Савић, директор Сектора продаје у "Београдском водоводу и канализацији".

Предност индивидуалног водомера је, каже Савић, што ће потрошач мање плаћати утрошак воде, али, уколико има заједничког утрошка, односно "губитака" негде између главног водомера (који очитава "Водовод") и индивидуалних мерача, та разлика ићи ће на терет свих станара, а биће, наравно, придодата и рачуну станара који има индивидуални водомер.

Није то, међутим, једина мана овог уређаја који би требало да доведе до "чистих рачуна": нови водомер мора да обухвати сва точећа места у стану (кухиња, тоалет...), речју, сва точећа места треба да се прикаче на једну вертикалу, иза новог водомера. А то код многих домаћинстава значи огроман посао прераде свих кућних инсталација, плус 50 евра за нови водомер.

Једна од највећих замерки потрошача јесте и да надлежни из "Водовода" ретко читају водомере па нема, како кажу, прецизног увида о променама у потрошњи.

– Иако на територији Београда има готово 150.000 водомера, за годину дана успевамо да на сваком од њих појединачно имамо четири читања, тамо где је већа потрошња имамо пет-шест читања, а код неких податке записујемо и 12 пута годишње. Тиме се придржавамо плана да никада немамо мање од четири читања по једном мерачу, да бисмо предупредили губитке – каже Савић.

Он, међутим, подсећа да многи неспоразуми на релацији "Водовод" – потрошачи, настају због неразумевања ко је за шта одговоран.

– Има грађана који не схватају да су куповином стана преузели и обавезу одржавања инсталација, али и водоводних шахтова у којима се налазе мерачи. Све инсталације иза главног водомера су надлежност власника станова, а то се односи и на баждарење и одржавање индивидуалног мерача, ако га власник има. Станари су дужни да брину и да водоводно склониште буде суво, чисто и приступачно. Изнад њега не сме бити паркираних возила, а читач мора у свако доба дана да има лак приступ. Некад баш ту бацају шут, мртве животиње, због лоше израде шахта некад је често пун воде, а после има притужби да не очитавамо. С друге стране, има огроман број савесних, али готово да нема зграде у којој нема бар по један несавесни потрошач. Нажалост, савесни станари плаћају цех и за таквог станара који дозвољава да вода отиче – додаје директор продаје у "Београдском водоводу и канализацији".