Сви беже од крова

Инвеститори се жале да купци и дан-данас не желе станове испод крова, без обзира на то да ли је он раван или са косином: већина још (не)оправдано страхује да ће са првом јачом кишом доћи до прокишњавања, а сваки покушај грађевинара да их разувере и објасне да непотребно стрепе јер се гради по светским стандардима, остаје, изгледа, безуспешан.
– Тачно је да се људи плаше да купе стан на последњем спрату, али то је и разумљиво. Деведесетих година дошло је до праве поплаве новокомпонованих инвеститора чији је превасходни циљ био профит! Управо због тога се и дешава да људи не желе да купују станове на последњем спрату јер искуства њихових рођака и пријатеља показују да заиста долази до прокишњавања, а самим тим и до великих трошкова за поправку крова.

Ипак, то може да се избегне. Једноставно, треба куповати станове од поузданих инвеститора који поштују стандарде. Није проблем ни у законима. Они постоје, али их неки, очигледно, не поштују. Тачно се зна како се гради кровна конструкција и од каквог материјала. Зато постоји надзор који треба да утврди право стање. Дакле, зграда не може да прође технички пријем ако није урађена по пропису – истиче Миодраг Ружић, пи-ар менаџер Станкома, и наставља:

– Познато је да Станком гради по светским стандардима. Тврдим да је сваки стан у згради исти, без обзира на то где се налази. Али, чим купцима понудимо онај на последњем спрату или у поткровљу, ухвате се за главу и кажу: "Само то не"! Зато смо, практично, принуђени да их продајемо по цени пет посто нижој од реалне. Или, на пример, дође купац и похвали нас да градимо одлично, али да му је цена од 1.200 евра по квадрату висока и да ће, ипак, због недостатка новца, изабрати стан неког инвеститора код кога је цена 1.050 евра по квадрату, али је и квалитет дискутабилан. Кад би се прописи стварно поштовали, многи градитељи би, једноставно, нестали. Овако, испада да цех плаћају они који раде по свим стандардима, јер, на крају, без правог разлога, треба да снизе цене станова на последњем спрату да би нашли купце. А зна се да су станови у поткровљима Париза и Рима 20-30 посто скупљи јер пружају чар погледа.

Слична искуства има и Лексус, чији је партнер реномирани чешки инвеститор:

– Стварно је тешко објаснити људима да је стан на последњем спрату заиста квалитетан – каже Владимир Савић, власник представништва Лексуса у Београду, и наставља: – Тврдим да чак примењујемо и надстандарде! Иако је изнад станова на последњем, тачније четвртом спрату зграде коју градимо у Суботичкој улици пуна плоча, а извођачи радова на крову познате фирме и мајстори које су се доказали у многим земљама Европе, веома захтевним по питању стандарда, купци су неповерљиви. Такође, уграђен је и лифт за који имамо гаранцију, обезбеђен сервис, као и делови. Заиста, нема никаквог разлога за избегавање становања на последњем спрату, али, су, ипак, цене нешто ниже.

Кад су у питању стари станови, према речима Владимира Михајловића, сувласника и менаџера агенције Сигма, проблема нема јер цена све решава:

– Ако је цена повољна, људи купују станове и на последњем спрату. На пример, она може бити чак и 10.000 нижа. Јасно је да ће се онај ко нема довољно новца за стан какав жели, определити за онај који може да плати. Станове на последњем спрату, углавном, купују млађи људи са децом који због нижих цена квадрата могу да дођу и до већег простора.

Сваки стан има своју цену.