„Прометеј” носи ДНК „Осмог путника”

Када се мајстор научне фантастике враћа овом жанру после паузе од 30 година, очекивања гледалаца су разумљиво велика.„Прометеј 3Д”, први СФ филм Ридлија Скота после „Блејд ранера” (1982), започет је као преднаставак приче о „Осмом путнику” (Alien), али је, како каже аутор, у међувремену „еволуирао у нови универзум”.

Прошлог четвртка дуго очекивани „Прометеј” имао је светску премијеру у Лондону, а у домаће биоскопе стиже вечерас, дан пре него у америчке. Истовремено ће бити приказан и у одабраним дворанама у Крагујевцу, Нишу и Новом Саду.

Редитељ који је у паузи између „Блејд ранера” и „Прометеја” доказао да је један од најбољих занатлија Холивуда („Телма и Луиз”, „Гладијатор”, „Пад црног јастреба”, „Небеско краљевство”, „Амерички гангстер”), наглашава да нови филм има ДНК „Осмог путника”, док његови сарадници кажу да се Ридли Скот враћа у свемир баш сада, јер је технологија ухватила корак с његовом маштом.

Назван по титану из грчког мита који се супротставио боговима и дао људима ватру, због чега је кажњен, „Прометеј” се бави универзалним питањима ко смо и одакле смо. Да ли су иста бића која су нас створила само генетички инжењери склони експериментима или нешто више? Шта ако мислимо да су богови, а заправо су ђаволи? Да ли су они створили и „Осмог путника”?

„Да бисмо ми данас овде седели и разговарали, много тога се збивало кроз миленијуме. Да ли се неко ту умешао? Питање је, дакле, бог или не”, рекао је у једном интервјуу Ридли Скот (74).

Редитељ себе представља као агностика, али као неко ко је дубоко у овој теми тешко може да каже да је наше постојање случајност.

„Планета је стара око три милијарде година, а онда се за релативно кратко време, рецимо 75.000 година, десила еволуција. Одједном имате пећинске људе, диносаурусе и еволуцију, а данас шаљемо беспилотне летелице у свемир”, каже Скот.

Креационисте и еволуционисте у „Прометеју” представљају два кључна лика. Елизабет Шо и њен колега научник Чарли Холовеј, предводе експедицију на броду „Прометеј” у непознате делове универзума, да изазову богове, као што је чинио грчки јунак, свако из својих мотива. Она да их упозна и направи корак ближе према својим религиозним уверењима, а он да сруши религиозне теорије о настанку живота. Обоје су као археолози пронашли у пећинама пиктограме који откривају пут ка звездама. Нашли су и финансијера експедиције, корпорацију „Вејланд”, исту која ће касније лансирати „Ностромо” и посаду са Елен Рипли (Сигурни Вивер у филму „Осми путник”). Међутим, уместо на богове наишли су на веома опасна бића.

Сценаристи Џон Спејтс и Дејмон Линделоф радили су на „Прометеју” две, односно три године. Сценограф Артур Макс осми пут је сарађивао са Ридлијем Скотом. Заједно су осмислили свемирски брод, главне ликове и костиме, а највећи изазов је, после фигуре Осмог путника, био како треба да изгледају створења која чланови посаде срећу на удаљеној планети. Резултат је, кажу, нешто сасвим другачије.

Заштитни знак Ридлија Скота су јаки женски ликови: Сигурни Вивер у „Осмом путнику”, Џина Дејвис и Сузан Сарандон у филму „Телма и Луиз”. У „Прометеју” је поред научнице Елизабет (игра је Нуми Рапас, шведска глумица која се прославила у трилогији „Миленијум”) и Шарлиз Терон у улози Викерс, пословне жена која представља интересе велике корпорације.

Мајкл Фасбендер игра андроида Дејвида – машину коју је корпорација направила да води рачуна о броду и посади. У улози капетана брода појављује се тамнопути глумац Идрис Елба, који је са Скотом сарађивао на филму „Амерички гангстер”.

Ј. Ј. К.