Архитектура за човечанство

Бити без крова над главом није мала мука. У Србији (без Космета) рачуна се да 300.000 домаћинстава нема решено стамбено питање. Поред разрушеног Косова и Метохије и ничим изазваног бомбардовања, овом су земљом протутњале поплаве и размрдавала се клизишта, рунили се одрони, а ретко који земљотрес је прошао без трага! Исходиште је, обрни-окрени, увек једно исто: у нефункционалним објектима, школама које не задовољавају све потребе корисника, кућама у којима се живи окрњеним и напуклим животом, градовима у којима опада квалитет живота, а тиме и број становника.
– Има код нас доста јазова које треба премостити. Није само Београд место у које треба улагати, Србија је пуна рупа! Појединци за свој крај могу да учине доста – уколико им се помогне, уколико се не оглушимо о захтеве и молбе, и то би требало адресирати на Инжењерску комору Србије. Ја сам у неколико наврата тражила и званично, и писмено, и са говорнице да се хаварије санирају тако што ће финансијски и на сваки други начин, кроз конкурсе и институционално подржати пројекте локалних заједница. Није поента да се све ради из Београда него да се делегира моћ на локални ниво, на локалне бирое који су и више мотивисани јер раде за комшије, породицу и своју улицу, за свој град – каже Бранка Бошњак, архитекта.

Наши подаци наизлед су кап у мору када се ставе у ред са подацима Уједињених нација: отприлике један од седам људи на целом свету (!) живи или у неком ћумезу или у избегличком кампу. Више од 2,5 милијарде људи муку мучи са одржавањем чистоће, док цела милијарда живи без редовног приступа пијаћој води.

Заједно са милионима оних који сваке године остану без дома или бивају пресељени због неке природне катастрофе, сукоба, оскудице или епидемије, бројеви лаганао доливају уље на ватру за оно што се зове "глобална криза становања".

Термин је сковао Камерон Синклер, суоснивач добротворне организације "Архитектура за човечанство" која кроз такмичења, радионице, образовне форуме и партнерства са другим организацијама нуди архитектонска и дизајнерска решења намењена подручјима захваћеним кризом (тренутно ова НВО ради на дизајну и финансирању обнове Шри Ланке и Индије после цунамија 2004. године и на регенерацији подручја захваћених ураганом Катрина). Недаће, поплаве и конфликти теме су које се свакодневно врте на свим сервисима вести на планети. 

Синклер тврди да је ту велика улога намењена онима који раде на побољшању живљења и услова живота – архитектама и дизајнерима.

Последњих неколико година "Архитектура за човечанство" ангажовала је архитекте да направе одрживе пројекте у области дизајна за неке од најзахтевнијих зона које су истовремено и највећи изазов, подручја након цунамија и урагана, али и сидом опустошена Јужна Африка и ратом урушени Космет. 

Један од миленијумских циљева Уједињених нација је да се побољша и унапреди живот 100 милиона оних који животаре по страћарама, и да их, уместо садашњих један од седам, до 2020. године буде један од три! Рок је 2015. година, а овакав циљ захтева дубинску промену приступа: нико ништа не може сам, информације и комуникације су, и у овом случају, све.

Од тога што је криза у ствари планетарна, слаба вајда за нас. Али, оно што је вазда разгртало путеве ка бољем данас и ваистину бољем сутра (по страни од предизборних обећања!) била је воља да се ствари промене и жеља да се људи покрену. Почев од себе – ко жели да учествује и размени идеја са архитектама и инжењерима који враћају свој дуг заједници, може то да уради онлајн на адреси www.openarchiteckturenetwork.org. Раскорак у напретку могао би овога пута да ради за нас – глобална иницијатива постоји, потребно је само укључити се.