Министарство истине

У Москви, деведесетих, једном недељно пред "вечерњим телевизором" се могло уживати уз "Кукли" - сатиру на рачун власти. Њени главни актери, укључујући Јељцина, Гајдара, мешетара Кремља Березовског и други, могли су се препознати у луткама-двојницима, а лутке су гледаоца уводиле у оно што је било суштина политичке интриге те недеље. Укључујући прљав рат у Чеченији и мутљавину кремљовских "приватизација".

"Кукле" су биле део програма НТВ, а уз радио Ехо Москве - НТВ је био светионик. Неслућени простор слободе казивања у руском новинарству после СССР.

Вечерњи дневник с Татјаном Митковом. "Јунак дана", Светлане Сарокине - петнаест минута оштрог "преслишавања" актера дневних догађаја. "Итоги", недељна сумирања збивања, "под палицом" обавештеног Кисељова. Тимски журналистички производ из снова. Могао је, професионалношћу обраде, да се мери с било којим на Западу, где су и данас последњи још непомерени међаши друштвеног смисла тог сталног, тврдоглавог трчања новинара за вестима. На пример:

"Теорија слободне штампе је да ће се истина појавити из слободног извештавања и слободне дискусије, не да ће она бити перфектно приказана, и одједном, у било чијем сумирању" (Волтер Липман ).

Или:"Допустите људима да знају чињенице и земља ће бити безбедна"(Абрахам Линколн).

Или: "Кад су новине земље пуне само добрих вести, затвори те земље ће бити пуни добрих људи"(Денијел Патрик Мојнихан).

Руска НТВ сахрањена је када је с власти отишао Јељцин. Јељцин није покренуо, али допустио је да се још више узнесе талас либерализма у штампи, покренут "гласношћу" Горбачова. Међутим, после "великог Борје", неко је посумњао у универзалну вредност цитираних америчких постулата. Или су се учинили непрактичним. Тек, најгледанији руски екран престао је да светлуца.

Обрт је изведен тотално "легалистички", на тржишту. Омиљена Независна ТВ, купљена је сасвим по правилима слободног друштва, као кромпир на пијаци. Исплаћена је из новчаника државног монопола за гас!

Какав пех за "Кукли", "Итоги" и "Героја дња". Газде руског гаса нису имале афинитет за њихове емисије. Народ не воли да лидера види као лутку. Па још и уз те пакости ироничног Шендеровича, резоновао је фактор Гас. Елем, мајстори, хвала. Капу под мишку, па...

Нестало је звезда омиљених вести. Етром је зацарио мир као у космосу. Нирвана велике, просперитетне земље, која "свакога дана, у сваком погледу све више напредује". И враћа се у свет сила "које се питају". Та новост која се саопштава сваког дана, из хиљада микрофона и на милионима штампаних страница, преобратила се у вест заувек. Њену монотонију, успешно разбијају сасвим слободне и све боље дизајниране рекламе.

Између медија и јавности (сутра биралишта) успостављена је завидна хармонија - политички продукт неформалног "министарства истине". Успоставиле су га компаније, власници медија. Нема више совјетских "случајева", када мора да проговори Кремљ. Уређивачка политика? Зар уређивање није ствар власника медија?

Нирвана успостављена покорношћу, газдовањем и одсуством питања распршила се ипак пре неколико дана, када је осам репортера Руског сервиса вести, изнебуха напустило редакцију. Осам поклоника великог начела да је новинарство "на првом месту одговорно грађанима", и да новинар, када седне пред машину са словима "није више ничији пријатељ" - одбило је захтев уредника да "најмање 50 одсто" њиховог текста мора да буде "од добрих вести".

Секретар Руског удружења новинара Јаковенко, узео је дисиденте у одбрану. Јаковенко тврди, "дозирање радости" у садржају није изум само Руског сервиса. Реч је о масовно практикованој цензури, посредством политички подобних уредника. Они се шаљу у гласила споља.

Авај, није Јаковенко честито ни развио тезу (још илустровану појединостима о "неразјашњеном" убиству Политковске, па онда о стилски врло необичном самоубилачком "искакању", с главом надоле кроз прозор осмог спрата, Сафронова, војног аналитичара) - а "позивар" је стигао и пред његову кућу Удружења новинара, захтевајући да организација са сто хиљада чланова напусти просторије. Дом је у власништву Удружења! Није битно. По одлуци "зна се чијој", користиће га "Раша тудеј" - телевизија на енглеском, задужена за углед Русије у иностранству.