Шта вам диже притисак

Све више деце и адолесцената има висок крвни притисак.

– Седење пред компјутером, ТВ-ом, радним столом, масна храна и прекомерна тежина разлог је што све више малишана оболева од ове болести која се мора контролисати доживотно, упозорава проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић, кардиолог који препоручује да се и деци од најранијег доба бар једном годишње контролише крвни притисак, посебно ако у породици има дебелих или већ оболелих од крвног притиска.

Висок притисак или хипертензија је најчешћа болест крвних судова у већини високоразвијених земаља. Многи, од оболелих, то најчешће ни не знају. Рачуна се да висок крвни притисак данас угрожава 40 одсто популације, а већ неколико година од овог тихог убице могло би бити угрожено, чак, 60 одсто становништва.

Посебно забрињава то што само половина оболелих узима редовну терапију, а тек петина редовно контролише крвни притисак.

– Многи неопрезни не придају значај провери крвног притиска, а када дознају да је висок, не сматрају да треба да га лече и узимају лекове који ће им, уз умерени стил живота, знатно олакшати свакодневицу и спречити развој низа болести – констатује саговорник "Политике".

Иако су бројни узроци високог крвног притиска познати, а међу њима су и повећана телесна тежина, конзумирање преслане хране, пушење, пијење алкохола, физичка неактивност... многи механизми још нису сасвим откривени и разјашњени. Осим познатог фактора животне средине, кључну улогу судећи по свему има и генетика.

Проф. др Вишеслав Хаџи-Тановић има и једну лошу вест за радохоличаре:

– Превише сати на послу штети здрављу, управо је потврдила најновија америчка студија спроведена на 24.000 запослена Американца. Нису криви само строги послодавци. Дуг радни дан једноставно оставља мало времена за рекреацију и одмор.

Последња клиничка истраживања у Америци показала су да оштећења артеријских крвних судова почињу већ с ниским вредностима крвног притисака. Наш саговорник, стручњак који се усавршавао у Америци преноси још нека новија сазнања:

– Смртност узрокована болестима срца и можданим ударом повећава се већ с вредностима систоличког артеријског крвног притиска изнад 115 ммХг и дијастоличког артеријског крвног притиска изнад 75 ммХг те се удвостручује за свако повишење притиска од 20/10 ммХг. Стога је специјални комитет НХБПЕП (National High Blood Pressure Educatio Program) пре две-три године увео и први предступањ дефинисан као предхипертензија.

Према тим новим смерницама нормални артеријски крвни притисак има вредност испод 120/80 ммХг, предхипертензија 120-139/80-89 ммХг, хипертензија првог степена 140-159/90-99 ммХг, хипертензија другог степена изнад 160 за систолички и изнад 100 за дијастолички притисак.

Срећом, повишен крвни притисак може успешно да се лечи. На жалост, већина људи који болују од повишеног крвног притиска уопште то не зна, а само један од четири пацијента правилно се лечи.

– Први корак у лечењу је промена стила живота – категоричан је др Хаџи-Тановић. – Људи с минимално повишеним крвним притиском успешно ће решити свој проблем само применом здравог стила живота. Некима ће, с годинама, у једном тренутку бити потребна и терапија лековима. А када лекови почну да се узимају, јако је важно да се терапија не прекида на своју руку.