Писање ме испуњава, али теже је давати голове

Од Дејана Станковића смо навикли да цепа мреже са 20 и више метара, да остави срце на терену за сваки тим за који игра, али ових дана је многе изненадио као блогер на вебсајту http://euro2012.itsmyplay.com, где анализира мечеве с „Евра 2012” и комуницира с љубитељима фудбала из свих крајева света. „Политика” у штампаном издању редовно објављује његове коментаре, па зато и има обавезу да објасни својим читаоцима да је – Дејан Станковић онај прави Дејан Станковић!

– Знам да се појављују разни виртуелни блогери који се крију иза имена познатих спортиста, али ово сам заиста ја – каже за наш лист, кроз осмех, дугогодишња узданица Интера Дејан Станковић који се успешно опоравља после операције ахилове тетиве. – Ако се само мало боље погледа о чему се ради, јасно је да је немогуће злоупотребити име тако велике фирме као што је „Иц мај плеј”.

Како се осећате у улози писца, новинара?

Чудно се осећам, али ми прија. Не бих ни прихватио да нисам знатижељан. Кад су ме момци из „Иц мај плеја” питали да ли то желим, нисам много размишљао. Као и све у животу желим и ово да урадим коректно, да се посветим у целости. За сада се све лепо одвија. Од другог круга шампионата увешћу неке новине, биће експеримената, а покушаћу да обезбедим неке интересантне госте, од саиграча, до људи који нису из света фудбала. Радујем се што ћемо сви заједно да размењујемо утиске са шампионата.

Како реагују пријатељи и саиграчи?

Зову пријатељи, шале се. Сви питају колико ми времена одузима. Али, не одузима пуно, јер ово није „твит” варијанта. Гледам да поздравим посетиоце до 12 часова, да се упознамо са дневним програмом, па онда долазе техничко тактички детаљи, моја очекивања… Неке ствари сам предвидео. Занимљиво ми је и није ми напорно. Колико год да буде посетилаца, хиљаду или сто хиљада, мени је једнако пријатно и занимљиво.

Шта вас најчешће питају навијачи?

Најчешће питају како сам после операције, затим које су омиљене екипе на шампионату, за кога навијају моји синови. Кажем им да сам добро, да навијам за оне екипе у којима су ми пријатељи, па сам, рецимо, због Снајдера уз Холандију. Италијане симпатишем јер сам већ дуго у тој земљи, а моји синови су се скроз поделили: Стефан је за Русију, Филип за Немачку, а Александар за Холандију.

Како оцењујете прво коло шампионата?

Видели смо три меча која по именима изгледају као да је реч о финалу: Немачка – Португалија, Шпанија – Италија, Француска – Енглеска. Видели смо тактички занимљив меч између Португалаца и Немаца, одличну игру у сусрету Италијана и Шпанаца, а меч Француза и Енглеза требало би да буде још један спектакл. За сада, једино изненађење је победа Данске против Холандије.

Када се упореде репрезентације на шампионату са потенцијалом нашег националног тима који је на свом новом почетку, да ли сте оптимиста?

То тренутно није упоредиво, јер наш тим је играо пријатељске сусрете у другачијим околностима. Те репрезентације су се спремали за велико такмичење, а наши играчи су имали 18 дана карантина после тешке сезоне. Имамо младу екипу у којој је све ново. Тотално се слажем са селектором Михајловићем да треба свима пружити шансу и да мора много да се ради и да се, после сусрета са Ирском у августу, извуче оно најбоље.

Који фудбалер би могао да обележи шампионат?

Весли Снајдер је био сјајан првом колу, припремио је неколико шанси, али то није било довољно његовом тиму. Углавном су у првом плану колективи, као у случају Италије. Мада у њој морам да издвојим Де Росија као централног дефанзивног који је одиграо феноменално, успео да затвори све прилазе голу и да даје добре лопте. Знао сам од раније да он то може, јер има осећај да чита акције. Очекујем много од Балотелија. Време је да експлодира.

Да ли је теже писати или давати голове?

Теже је давати голове, уз дужно поштовање према новинарима и њиховој професији. Али морам да признам да ме писање испуњава и радујем се што је од јуче мој блог и на српском језику. Волео бих да нагласим да ја нисам, како се то каже у Италији „опиниониста”, онај који износи критике и дели свима лекције, какве се могу чути од разних коментатора на „Скају” или „Раију”. Пишем јасним језиком и не улазим у дубље анализе, јер ценим своје колеге, пошто као учесник неколико великих такмичења знам с каквим се изазовима суочавају.

Имате ли неку поруку за крај?

Хвала свима који ме подржавају. Али, спреман сам да прихватим и сваку критику ако моје перо не буде радило како треба.