Рокерска судбина

Ова година би, према најавама, могла дуго да остане у сећању свим поклоницима хеви-метал музике.
Потврђено је београдско гостовање једног од најзначајнијих састава свих времена – британске групе "Ајрон мејден".
Колико ће овај догађај, који је заказан за 14. март у Хали 1 Београдског сајма, бити ексклузиван говори и податак да ће бити једини концерт на турнеји који ће група одржати у овом делу Европе.
Посластица за поштоваоце метала могли би бити и наступи бендова "Моторхед" и "Металика" које су најавили организатори "Роуд феста" у Зрењанину, који би требало да буде одржан крајем јуна.
Осим тога, ових дана у СКЦ-у наступио је шведски састав "Хамерфол" за који критичари кажу да спада у ред најбољих скандинавских метал бендова. У априлу у Београд стиже амерички бенд "Камелот", а у јулу је заказан концерт групе "Блајнд гардијан".

Дакле, све говори да постоји велика заинтересованост домаће публике за хеви-метал. Многи музички критичари кажу да су наши поштоваоци овог жанра веома добро музички образовани.

То је је пре три године приметио гитариста и певач "Металике" Џејмс Хетфилд на концерту који је тај бенд одржао на стадиону Партизана.

– Да смо знали колико сте "луди" и колико познајете музику дошли бисмо у Београд много раније – рекао је тада Хетфилд.

И док нам долазе највеће светске метал звезде чини се да шира музичка јавност није упозната са оним шта се догађа на српској сцени.

Последњих година појавило се неколико састава који редовно наступају од Суботице до Врања. Састав "Краљевски апартман" постоји већ 20 година, а групе "Даргорон", "Спејс интер" "Андердет", "Магма", "Броукен стрингс" и многе друге делују на овдашњој сцени у последњој деценији. Неки од њих потписали су уговоре са страним издавачким кућама што је доказ одређеног квалитета.

Музички уредник Радио Београда 202 Влада Јанковић Џет сматра да у Србији постоје квалитетни "метал састави", али да је проблем у затворености медија за ову врсту музике.

– Податак да у овом тренутку не постоји ниједан значајан часопис који прати рок музику, а камоли хеви-метал, говори сам за себе. С друге стране, слушао сам одређени број домаћих метал бендова и заиста сам импресиониран како ти млади људи свирају. Сваки бенд има довољно знања да увек може да изађе на сцену и изведе десетак песама. Посебно је важно што сви певају на српском, јер тиме доказују да су окренути нашој публици.

Јанковић мисли да за многе од тих састава нема перспективе, јер издавачи нису превише заинтересовани да им објављују албуме.

– Ти клинци имају свирке по целој Србији, труде се и публика то уме да цени. Нажалост, после тога је крај, јер одавно нисам чуо од људи који раде за издавачке куће да се распитују за неку од тих група. Остаје им да свирају по клубовима, али то је проблем целе овдашње рокенрол сцене. Видео сам најаве да ћемо ове године имати прилику да гледамо хеви-метал бендове светског калибра што је најбоља пропаганда за овај музички жанр – сматра Јанковић.

Рок критичар Бранимир Локнер каже да су домаћи бендови и љубитељи хеви-метала веома добро организовани, али да овај жанр и у свету и код нас дели судбину рокенрола.

– У Србији постоји неколико квалитетних фанзина и интернет сајтова посвећених хеви-металу. Људи који свирају и слушају ову врсту музике има много, али се током времена променила филозофија тржишта па је попут рокенрола и хеви-метал полако отишао у други план. У Србији је дошло до смене генерација, и извођача и публике. Млађи састави схватају да се време променило, па напорно и квалитетно раде и самостално објављују дискове. Али, у данашњем времену то није пресудно јер су неки други музички правци, попут хип-хопа, преузели примат. Рокенрол и хеви-метал полако постају алтернатива и мислим да никада више неће бити популарни као некад – каже Бранимир Локнер.