Траже азил у Србији и нестану

Србија би могла бити под мањим притиском незаконитих миграција ако би ЕУ успела да успостави ефикаснију контролу границе између Грчке и Турске, где је само током прошле године откривено око 50.000 имиграната, а колико их је прошло даље може само да се нагађа. А, пут према најразвијенијим државама ЕУ води их и преко Србије.

– Граничној полицији хронично недостају људство и опрема, што наравно зависи од могућности државе, али за ефикасно супротстављање илегалним миграцијама није довољно само да се граница чврсто затвори. Уосталом они који и уђу у државе ЕУ или Србију одмах затраже азил, па локалне власти морају да их прихвате на одређени период и да одлуче о њиховим захтевима. Малобројни добијају азил, већина настави миграције даље ка земљама дестинације, односно богатије земље ЕУ, а један део се и враћа у складу са споразумима о реадмисији. Ту је реч о поштовању људских права и европским стандардима, а дугорочно решење проблема економских миграција, могла би бити помоћ државама из којих долази највише миграната и увођење брзе и ефикасне процедуре повратка у земљу порекла која би их обесхрабривала да полазе на такав пут – каже Митар Ђурашковић, начелник Одељења за сузбијање прекограничног криминала и криминалистичко-обавештајне послове у Управи граничне полиције МУП-а Србије.

Када је реч о таласу миграција који је запљуснуо Србију, све је почело 2009. године, када је у грчкој луци Патра дошло до великог сукоба имиграната, полиције и локалног становништва. Наиме, тада је преко ове луке водио канал којим су се имигранти, кришом улазећи у шлепере који су фериботима превожени у Италију, путовали на Запад, без страха од граничне контроле, јер су обе земље чланице Шенгенског споразума.

У једном инциденту, говорили су о томе мигранти откривени у Србији, возач камиона је возилом повредио једног од њих док је покушавао да уђе кроз расечену цираду, па је убрзо дошло до туче илегалних путника и окупљених шофера. Интервенисала је полиција, умешали су се мигранти који су се врзмали по луци, на страну полиције стали су локални анархисти који се иначе са чуварима реда стално сукобљавају. После тог хаоса на улицама Патре, успостављена је строжа контрола приликом укрцавања на бродове. Резултат тога био је да су илегалне миграције промениле смер и од тада је омасовљен правац који из Грчке води преко Србије на Запад.

– Са колеге из „Фронтекса”, агенције ЕУ за заштиту спољних граница, брзо смо уочили тај тренд. Нашли смо се у помало парадоксалној ситуацији, констатовано је да мигранти улазе у ЕУ из правца Србије, а они код нас улазе из ЕУ, односно Грчке, преко Македоније. Практично, незаконите миграције иду из ЕУ ка ЕУ преко земаља западног Балкана – објашњава Ђурашковић..

Само током прошле године МУП Србије открио је око 10.000 имиграната на српско-македонској граници. У Србију покушавају да уђу и улазе возом, аутопутем или преко „зеленог” граничног појаса. Један део имиграната који су откривени на самом граничном прелазу, у покушају незаконитог уласка, враћају се у Македонију. Већина оних који су откривени на самој граници су они који су затражили азил и уз одговарајуће потврде упућени су у центре у Бањи Ковиљачи и Боговађи. С тим што већина се тамо није појавила, јасно је да су, злоупотребљавајући право на азил, наставили свој илегални пут у богате државе ЕУ.

На северу Србије је „тврда” спољна граница ЕУ. Мађарска гранична полиција ради уз помоћ колега из Аустрије, а са њима су, са мађарске стране границе, и представници МУП-а Србије, када се спроводе заједничке операције. Они координирају рад са колегама које се налазе са српске стране државне међе. Током прошле године из Мађарске у Србију враћено је око 1.100 илегалних миграната.

– У последње време примећује се да се правац миграција рачва из Србије према Хрватској, будући да је српско-мађарска граница добро обезбеђена и да Хрватска ускоро улази у ЕУ, па је привлачна за мигранте који сматрају да ће из те земље лакше отићи даље на Запад – каже Ђурашковић.

----------------------------------------------

Турке враћају у Србију

У односу на незаконите миграције копном, као нови тренд препознат је и модус доласка држављана Турске преко аеродрома у региону, чији је циљ да после илегално оду ка земљама ЕУ. Економска сарадња држава региона са Турском је све интензивнија, држављанима ове земље за улазак у Србију и земље региона нису потребне визе, па међу онима који долазе из пословних разлога има и оних који би да се преко Србије „отисну” у ЕУ. Пошто долазе са легалним документима, овереним на аеродрому, када илегално пређу границу ЕУ, у процесу реадмисије враћају их у Србију са јасним доказима.