Ауторитет локалне власти

Пре неколико дана пети пут сам изабран за председника општине Апатин, што значи да имам веома дуго искуство на овој функцији. На основу тога могу да кажем да ако сте у позицији да као општина будете у страначкој сагласности с владом, или да имате ,,своје министре” у влади, онда и ви као председник имате лакшу ,,проходност” до министара – представника исте странке. Па и до других министара из коалиције. Јер, нажалост, таква је код нас пракса. С друге стране, сећам се и времена кад је наша општина била у опозицији, када смо бележили застој у развоју и имали мање могућности да добијемо средства и од републике и покрајине.

То се делимично може објаснити чињеницом да свако од нас кроз партијски стаж годинама стиче пријатеље и другове с којима сарађује и ради ,,и у добру и у злу”. Наша партија (СПС) је непосредно после 2000. године била у тешкој ситуацији и наравно да тада нисмо имали никакву ,,проходност” до министара. Али сад кад је министар Мркоњић, са којим сам и генерацијски друг, а и 20 година у партији радимо заједно, наравно да је моја ,,проходност” до њега већа од неких других председника општина.

Не знам да ли је тако и у свету, али код нас јесте: општине које имају своје министре у покрајини и републици лакше с њима комуницирају а имају и веће могућности да обезбеде потребна средства. Ја сам се бар увек трудио да Апатину донесем што више средстава. Не и мени лично, јер мени одавно нису потребна материјална добра, још у социјализму сам стекао и кућу и викендицу и остало.

Исто тако, познато је да су поједине странке, попут Г 17 плус, водиле рачуна о томе где су на челу општина њихови представници. Странка је форсирала те општине, као и ДС у Војводини своје. Мада смо и ми у Апатину објективно добили доста средстава јер сам и као покрајински посланик био део скупштинске већине па сам углавном добијао оно што сам тражио, а увек сам тражио оно што је реално.

На питање да ли је реч о уцењивачком потенцијалу странака које су у коалицији с владајућом странком одговарам да се то никад тако не зове, али владајућа странка углавном има у виду ко су чланице њене коалиције, јер доћи ће време следећих избора.

Не мислим, ипак, да општине морају да чекају исход преговора на републичком нивоу да би формирале своју власт. Ми смо у Апатину формирали скупштину у којој 15 одборника чине већину. Ми социјалисти смо освојили 13 мандата, што значи да нам је до већине требало још два одборника. Међутим, с нама су сада у коалицији демократе са шест, СРС са три, мађарска коалиција – ДЗХ са два, а за избор председника Скупштине општине – то место смо препустили ДС-у – гласали су и напредњаци! Тај дух толеранције треба неговати. Непосредно после избора 6. маја рекао сам да у Апатину постоји изборна воља грађана, али да они који су изабрани треба да забораве на партијске разлике и буду у функцији града. Ја не верујем да ће ико помишљати да ову коалицију руши и замењује неком другом. После избора 2008. то се понегде дешавало, али у Апатину не, иако смо били у коалицију с радикалима, а препорука је била да будемо са демократама. Нико на нас није вршио притисак, вероватно и због нашег тадашњег изборног резултата и због моје партијске биографије. Тако да су промене локалних коалиција на основу става страначке централе могуће тамо где је остварен слабији изборни успех и где су мање искусни политичари. Снагом ауторитета локалне власти, ако странка оствари добар изборни резултат, коалиције је тешко мењати са стране. Било би и нелогично да од мене који сам успео да остварим најбоље резултате на три последња гласања (2004–2012) тако нешто траже. А кад ме питају да ли бисмо у Апатину нешто мењали када би СПС и СНС формирали владу на републичком нивоу ја одговарам да нашу већ формирану коалицију не бих променио.

Председник општине Апатин, представник СПС