О Косово, грдно судилиште

У чланку "Парадокс самоодрицања" (З. Аврамовић, "Политика", 21. мај 2007) покушава се оповргавати да се косовски мит сврстава у митове о етничкој катастрофи, тј. митове о великом поразу етничке групе. Штавише, вели се да је "незнање" када "се тврди да је суштина косовског мита у ′етничкој катастрофи′ и да је то темељ српског националног идентитета". Уместо тога: "Косовска прича је редак историјски прилог о слободи народа, пример жртвовања за одбрану права на колективно постојање и идентитет".

Потоња реченица је пример како се националистички став данашњице преноси на прошлост о којој недостају обавештења. Чини се да не постоји свест да у Косовској бици нису учествовали само српски витезови, већ, такође, нпр. хрватски и албански. Све до краја XVI века, у првих око сто педесет година отоманске власти, није било српских буна, јер се сељацима побољшао друштвени положај, тј. мање дана у седмици су морали радити за феудалца.

Демографски разлог који говори да је Србији у државном интересу, а Србима у националном интересу, те косовском и србијанском друштву у друштвеном интересу да се део Косова насељен готово у целини Албанцима одвоји од Србије, такође се покушава оповрћи. Вели се: "већ се бележи демографски пад Албанаца". Тачно, природни прираштај је са 24 промила 1990. пао на 15,7 промила 1997. (последња година за коју су доступни било какви подаци). Па ипак, то је и даље убедљиво највећи природни прираштај у Европи у једној од најгушће насељених области на Континенту. Истовремено, Србија бележи тзв. депопулацију, тј. негативни природни прираштај који је 2005. износио целих – 4, 6 промила (што је један од најнегативнијих природних прираштаја у Европи), а од 1998. до данас најпозитивнији је био управо 1998, иако је и тада био негативан, тј. – 2, 9 промила. Просечна старост становништва у Србији (без Косова и Метохије) је 40 година, а у групацији до 14 година којима родитељска улога тек предстоји налази се међу Албанцима 33, 2 одсто становништва, и свега 17, 6 процената међу Србима. Напослетку, неке области Србије, нпр. источна Србија (али не само она) су нажалост међу најређе насељеним областима Европе. Зар је потребна бујна машта, па да се предвиди демографски развој у наредних неколико деценија на просторима насељеним Србима и Албанцима?

Економски разлог за пожељност одвајања албанског дела Косова од Србије се спори следећим двема реченицама: "Па нико у политичкој Србији не жели да економски влада косовским Албанцима. Управо им се допушта преузимање одговорности за економски развој. "Ипак, очајна привредна ситуација на Косову захтева улагање великог новца. Тај новац Србија нема, а САД и ЕУ имају. Ако би желела да има Косово у саставу своје међународно признате територије, морала би да га створи. Питање је: одакле? Из џепова пореских обвезника, једини је одговор. Да ли би порески обвезници Србије били у могућности за тако нешто? Молим, без демагогије. Пре било каквог одговора, нека претходно буде предочено сваком пореском обвезнику колико би то месечно износило, тј. за колико би им плате и пензије биле мање.

У политичком погледу, можемо се запитати каква би била политичка заједница Србије и Косова. Који би били њени симболи? Да ли би у службеној употреби била оба језика? Којим проблемима би обе нације биле заокупљене? По досадашњем искуству, привредни и културни развој друштва зацело не би био приоритет политичких елита. Јалово би се трошила енергија на национална питања, на шта смо проћердали читав XX век. Узгред буди речено, стереотипи Албанаца о Србима и Срба о Албанцима су били још пре последњег рата најнегативнији могући које две етничке групе могу гајити једна о другој (Михаиловић Срећко, 1998. "Етнички аутостереотипи и хетеростереотипи на Косову", Социологија, Вол. LX, бр. 3, стр. 411-426.), а данас је то изражено у још већој мери.

У безбедносном смислу, вели се да је аутор ових редака саветовао младим и незапосленим Албанцима да изводе терористичке акције. Као да им је такав савет неопходан? Док су СПС, СРС и ЈУЛ владали Србијом, нпр. 1998, зар нисмо били сведоци терористичких акција УЧК?

Напослетку, постоји и пети аргумент који због недостатка простора није био изнет раније. Наиме, Србији би Косово представљало и еколошки проблем. Злочиначко бомбардовање НАТО затровало је плодну метохијску земљу за наредних неколико векова (толико траје распадање осиромашеног уранијума), што ће се нажалост одражавати на здравље становништва. Албански националисти, тако, славе систематске убице своје деце именујући по њима и улице.

Српски националисти и неспособни политичари, пак, све би дали за "свету српску земљу" или "15 одсто територије", јер зашто се бавити реално постојећим проблемима (на које се може утицати!) грађана који желе да живе у Србији када се можемо бавити проблемима (на које се не може утицати!) грађана који не желе да живе у Србији.

Добијање квалитетне политичке елите одгађа се за далека нека покољења, ако их буде.

Социолог, Филозофски факултет у Београду