Купатило за седење

Увек се неко сети да буде оригиналан! И то по правилу на своју штету. А штета је већа што је предмет оригиналности вреднији.

Реч је о начину на који се чува археолошка историја Београда. Многе метрополе, као и наша, муку муче са материјалним остацима прошлих времена. Златне и остале предмете похране у музеје, и то је лако, међутим, проблеми настају кад треба "сместити" неку грађевину. Сувише је велика и за музеј и за остајање на месту на којем је нађена. Наравно да се не уклапа у планове урбаниста. Градске власти Солуна, рецимо, решиле су тај проблем тако што су дале предност историји: кад год се открије локалитет, на том месту се зауставља градња, обави се конзервација и обично се направи надвожњак или се неприродно закриви улица – али циљ, очување старине, постиже се приоритетно.

Какав је то београдски оригинални начин? Оригиналан је утолико што су се београдски урбанистички оци сетили да је најбољи начин односа према историји поверене им престонице – заборав. По њима, савремени Београд ће моћи да живи и без слоја античке историје. Да се разумемо, овај став је тачан, али етички није добар. Логика оваквог мишљења је да оно што нас превазилази не мора ни да постоји. Погледајмо само пример јавног купатила, римских терми, из другог века нове ере.

Терме су биле део цивилног насеља, налазиле су се на широком појасу данашњег Студентског платоа, код Филозофског факултета, и на простору оближњег Студентског парка.

Откривене су шездесетих година прошлог века. На тренутак је блеснуо сјај цивилног Сингидунума, а онда су археолози одлучили да терме затрпају: сликали их, описали, узели узорке – и преко њих прекрили земљу. Остављене су да чекају боља времена.

Међутим, када се зидала нова зграда Филозофског факултета раскопан је и цео пролаз према Капетан-Мишином здању, када су поново откривене већ једном затрпане римске терме. Урбанисти су одлучили да их, овог пута, оставе отвореним очима јавности. Племенита намера, али како је изведена? Уместо неког облика заштите (стакло, ограда), овај вредни археолошки налаз остављен је на милост и немилост пролазницима као гомила црвених, плочастих цигала. Чак, штавише, по термама су постављене клупе да би њихови полукругови постали нише за седење! Оригинално решење. Можда и не треба да споменемо како нема табле која би обавештавала намернике а и студенте да су терме део римске прошлости Београда – у којој је, може се рећи без патетике, Београд био важан град на дунавском лимесу, стража европске цивилизације према варварима истока.