Жреб штити финале најбогатијих

Уочи жреба за сутрашњи почетак турнира на Вимблдону, главно питање било је коме ће допасти Федерер – Ђоковићу или Надалу. Одговор је у многим медијима широм света примљен са ироничним закључком да никакве тајне није ни било, јер је Роџер Федерер по ко зна који пут у истој половини жреба као и Новак Ђоковић.

Док су Федерер и Надал били први и други на свету, Ђоковић је морао обојицу да савлада да би добио турнир. Када је избио на прво место очекивали смо да ће се ослободити те обавезе, а онда је почело да се говорка да организатори и спонзори желе финале двојице најплаћенијих тенисера на планети.

Без обзира на промењен редослед по спортским резултатима, спонзорска листа фаворита је и данас иста – само је обрнута у односу на АТП листу. За последњих годину дана су Федерер – са 53 милиона долара – и Надал са 33, заједно зарадили четири пута више од владајућег шампиона, пре свега захваљујући спонзорима. Узгред, чак је и Шарапова (28 милиона долара) за трећину успешнија од Ђоковића (21) на Форбсовој листи најплаћенијих спортиста света.

У сваком случају и вимблдонски жреб наставља да се противи законима случајности и великих бројева, јер ће Ђоковић по шести пут на последњих седам гренд-слем турнира морати преко Федерера до евентуалног финала са Надалом.

Страни медији, наравно, не изводе закључке, али уз извештаје о жребу за прву четворицу стављају циничну ознаку „изненађење!” и помињу да „домаћа кухиња” није помогла четвртом носиоцу Ендију Мареју. Вечита, али све мања нада домаће публике да добију првог шампиона још од 1936, имаће тежак пут до евентуалног полуфинала са Надалом, од којег по традицији, не може много да очекује.

Утисак је да Новака Ђоковића, као ни његове навијаче, све то посебно не брине. На пет поменутих гренд-слем турнира четири пута је побеђивао Федерера и спреман је да то још једном понови. На крају крајева, можда га је баш тежи пут учинио шампионом какав јесте.

У сусрету са новинарима Ђоковић је био добро расположен. Деловао је свеже, као да га је пораз од Надала на Ролан Гаросу додатно мотивисао и растеретио историјских задатака да наставља са обарањем рекорда:

„Изузетан је осећај да сам поново овде. Немамо много прилика за игру на трави током године, а Вимблдон је најпрестижнији, најбољи и најпознатији тениски турнир на свету. Надам се да је пред нама још једна сјајна година.”

Са задовољством се подсетио прошлогодишње победе:

„За мене је то био читав свет! Овде сам осварио своје дечије снове и стигао до првог места на светској листи. Ту сам доживео најлепше тренутке. Док сам држао победнички трофеј, у тренутку сам се присетио свега кроз шта сам прошао. Био сам веома срећан што су са мном били сви који су ми најближи. Мој тим, моји пријатељи, моја девојка и моја породица, сви су били ту да поделе са мном радост.”

Објаснио је и специфичну разлику у игри на Ролан Гаросу и на Вимблдону:

„Треба времена да се навикне, зависно од играча, стила и форме. Посебно је велика разлика између шљаке и траве. Шљака је најспорија, а трава најбржа подлога, па су неопходни различити покрети и различите тактике. Зато сви долазимо овде седам до десет дана раније, да се прилагодимо.”

Британска репортерка није могла да одоли питању каквог је укуса трава на Вимблдону, алудирајући на Ђоковићев потез после прошлогодишње победе када је грицнуо влат траве на којој је испунио дечачке снове: „Трава је сјајна! Била ми је прва и то јој је дало посебан укус”, спремно се нашалио најбољи тенисер света.

Пут до полуфинала је дуг, али ако још једном дође до сусрета Ђоковић – Федерер, притисак „историјске прилике” биће овог пута на Швајцарцу. Пред њим су два рекорда Пита Сампраса о којима још сања: седма победа на Вимблдону и 286. недеља на врху светске листе, та једна једина која му недостаје да осигура место најуспешнијег тенисера у историји.

М. Ковачевић