Примери привилеговања неких општина

Демократска странка Србијеје на мајским изборима у Чајетини освојила апсолутну власт, али сматрам да је боље да више политичких партија учествује у креирању локалне политике и доношењу одлука. Настојимо дау општиниуспоставимополитичко јединство, јер иза свих партија у локалном парламенту стоје бирачи чији глас треба да се чује. Ми то поштујемо и уважавамо.Сматрамо да ће такав став несумњиво допринети да се захтеви већег броја наших грађана реализују, и то је циљ коме ми као руководство општине Чајетина тежимо.

Моја искуства као председника општине показују да постоје велике разлике у односу према локалним самоуправама кад је политику водила влада Војислава Коштунице, која је настојала да све општине третира равноправно и на исти начин, и данас. У неким случајевима, у том периоду (2004–2008), чак су више добијале опозиционе општине како министарства не би трпела критике да дискриминишу опозицију.У то време, често смо били позивани на заједничке састанке у ресорна министарства, без обзира на то које су политичке партије на власти у појединим општинама.

Насупрот томе, у претходном четворогодишњем периоду (2008–2012), Чајетина је неправедно санкционисана у односу на средства која нам по закону припадају, а у више наврата смо драстично оштећени за средства која су нам припадала због насталих штета од елементарних непогода. Све општине у окружењу су добијале средства по поменутом основу изузевЧајетине, иако су јој по закону средства припадала с обзиром на висину штете коју је наше подручје претрпело.

Актуелни министар за локалну самоуправу током свог мандата никада није сазвао састанак представника свих општина на којем бисмо могли да разговарамо, на пример о неком предлогузакона, или о расподели средстава.

И у време владе Коштунице општине су ималеразне примедбе, али смо бар могли да их изнесемо, док касније нисмо добијали ни могућност да упутимо своје сугестије на законе који су директно или индиректно утицали на положај локалне самоуправе.

Поводом дилеме да липoложај ,,опозиционе oпштине” ствараусловезa већу аутономију у односу на општине чијевластилојално и хијерархијски испуњавају захтеве владе рекао бих да то нема везе са страначким саставом локалне управе. За општине је важно то колико су локални политички лидери самостални и стручни у пословима које обављају и каквим ауторитетом располажу. Питање је и колико су спремни да се, зарад општег интереса, замере и локалним и републичким моћницама.

Кao председник општине с дугогодишњим стажом, на питање да ли странке у општинама треба да се угледају на састав коалиције на републичком нивоу рекао бих да истоветност коалиција тренутно може бити предност, али сутра кад се, евентуално, промени влада и републичка већина, могунастати проблеми у функционисању локалне самоуправе. Зато је важно да се локални лидери ослоне на унутрашње резерве, да искористе ресурсе који у општинама постоје и на најбољи начин их ставе у функцију локалног развоја.

Моја искуства говоре да постоје драстични примери привилеговања неких општина у односу на друге самом позицијом уцењивања републичке владе (то је случај са малим партијама које су биле део владајуће коалиције). Истакао бих примере кршења Закона о финансирању локалне самоуправе и неке врсте уцењивања (Јагодина и Крагујевац), када су локални лидери истовремено и посланици (у време СПС то су били Свилајнац и Трстеник). Сличан је случај и с неким представницима националнх мањина (странке Мађара и Расима Љајића), где су својим уценама за подршку влади успеле да привуку већи део средстава у своје средине, без неког реда и правила.

Свему томе доприносе и законски прописи о избору одборника и посланика, као и о локалнојсамоуправи који иду наруку политичким партијама које могу да фаворизују поједине општине.

*Председник општине Чајетина, представник ДСС-а