Заштићене централне зоне

Беч је познат по старим грађевинама које красе његово уже градско језгро. Бечлије, поносне на свој град, и те како брину да те старине опстану у својој пуној лепоти. И да се дах неких минулих времена сачува заувек, попут Моцартове музике, Штраусових валцера, и надалеко познатих бечких торти и колача...

– После рушења градских зидина средином 19. века Беч се развијао тако да су у градско подручје сукцесивно укључивана места која су се претходно налазила ван бедема. Данашњи Беч, тако, има бројна стара градска језгра, осим историјског у центру Беча, која знатно доприносе слици града. Урбанизам Беча је последњих година и деценија развио методе које регулишу пажљив приступ савремене архитектуре историјској, урбанистичкој околини центра Беча, као и историјским језгрима. Ове методе имају за циљ да чувају културно наслеђе Беча, али и да истовремено подстичу нови развој. Свест и одговорност за историјско наслеђе, с једне стране, и улога Беча као града отвореног према свету, с друге стране, морају да се ускладе – каже бечки градски архитекта др Курт Пухингер, шеф групе за планирање у Дирекцији Магистрата града Беча.

Кад се нешто гради у строгом центру Беча, постоје одређена правила која се морају поштовати, јер опстаје термин заштићене зоне.

– Као допуна регулативи о грађењу, која важи за цео град, у случају новоградње у центру Беча пре свега је од значаја закон о заштићеним зонама. Заштићене зоне су оне области у подручју Беча у којима је загарантовано очување карактеристичне слике града у складу са његовим природним датостима, његовим историјским структурама, грађевинском супстанцом и многоструким функцијама. Заштићене зоне су утврђене у бечком просторном и грађевинском плану – додаје бечки градски архитекта.

Да би се задовољиле растуће потребе за новим зградама и становима, према његовим речима, веће међусобно повезане површине развијају се у проширеним градским подручјима, како у граду, тако и ван густо изграђених градских подручја.

– У густо изграђеним подручјима, пре свега, долазе у обзир парлог и напуштене површине касарни или некадашњих железничких станица. Ове површине се развијају тако што се по правилу састављају мастер планови преко конкурса. Сама реализација одвија се преко извођача стамбених зграда. Појединачне зграде у централном подручју се претежно граде на неизграђеном земљишту у оквиру важећих грађевинских планова.

Поставља се и питање да ли постоје правила која град Беч прописује приватним власницима кућа или станова при градњи а одговор је да се принципијелно, приликом градње, морају поштовати одредбе бечке грађевинске регулативе које правно имају статус покрајинског закона. Примера ради, просторним и грађевинским планом облигаторно су утврђена сва будућа коришћења и начин, као и интензитет коришћења неког подручја према грађевинском плану.

Беч је просперитетан град који и даље расте. Према свим проценама, рачуна се са растом од 70.000 до 140.000 становника наредних година. Зато се планира и изградња 6.500-7.000 нових станова који ће допринети доброј понуди на тржишту некретнина.