Откуп стана у условима приватизације

Према закону, продавац је порески обвезник, али се уговором обавеза плаћања пореза по правилу преноси на купца. Приватизована предузећа, која нису ослобођена пореза на промет апсолутних права, на тај начин избегавају законску обавезу, а порез сноси купац који тако долази у неравноправан положај са другим носиоцима станарског права, односно закупцима, који су откуп обавили пре приватизације.

У пракси се дешава да је, на пример, одређени стан био у спору због побијања ранг-листе па закупац није могао да га откупи као и сви остали док је предузеће било у друштвеној својини. У том случају, ова лица не само да су оштећена због висине откупне цене, која је виша него што је била у време када је започет спор, већ су оштећена и због преваљивања пореза на промет апсолутних права на њих.

Уколико је дошло до мешовите својине, порез се плаћа сразмерно уделу приватне својине. Некада је врло тешко утврдити у ком проценту се ради о друштвеној а у ком о приватној својини, али би те податке требало потражити у регистру привредних субјеката и доставити доказе надлежном пореском органу који у сваком конкретном случају цени да ли је у моменту настанка и утврђивања пореске обавезе предузеће, које је преносилац права својине, у друштвеној, државној или приватној, односно мешовитој својини.

Уколико је уговор о откупу закључен и спроведен у потпуности у време када је предузеће било у друштвеној својини, требало би применити одредбу члана 45. став 2 Закона о порезима на имовину, према којој се не плаћа порез на пренос апсолутних права на непокретности на које се, по прописима који су били у примени када је основ преноса настао и пренос извршен у складу са прописима, овај порез није плаћао.