Београдске луде ноћи

Један од највећих певача у историји рок музике Јан Гилан, фронтмен легендарног састава "Дип парпл", познат по великом распону гласа, у дугогодишњој каријери објавио је скоро 50 албума. Гиланов деда је био оперски певач, ујак џез пијаниста, а он је као дете певао у црквеном хору. Музика му је, каже, добар пријатељ и велики изазов! Одрастао је уз музику Дасти Спрингфилд, "Кинкса", "Смол фејсиза", а данас обожава "Кајзер чифс" и презире програме попут "Америчког идола".

Гиланов двоструки DVD "Highway Star – a Journey in Rock" појавиће се 12. марта на нашем тржишту захваљујући "Мултимедија рекордсу". Колико је ова колекција драгоцена и шта фанови могу да открију гледајући DVD, Јан Гилан у телефонском разговору за "Политику" каже:

– Ту се налази шест сати невероватног материјала, од интервјуа са музичарима са којима сам радио и пријатељима, до разговора са Паваротијем и фудбалером Џорџом Бестом. Има врло интересантних коментара о мени, мада признајем да нису сви позитивни. Интервјуисали су и моју породицу, има снимака са концерата "Дип парпла", као и оних из бекстејџа, аутобуса, авиона које сам снимио својом камером. Можете чути одговоре на интересантна питања и сви који су погледали DVD кажу да је фантастичан!

· "Дип парпл" у марту очекују нови концерти? Нисте нимало уморни?

– Не, како да будем уморан! Па, то је најлепши део посла. Турнеја је почела у јануару 2006, али смо направили малу паузу. Следеће недеље се враћамо на пут. Почињемо у Италији, потом идемо у Француску и Британију, а од јуна до августа бићемо у САД. Када завршимо турнеју улазимо у студио да бисмо снимили нови албум.

· У Београду сте свирали три пута, последњи концерт био је пре тачно годину дана. Каква Вас сећања везују за наступе у Србији?

– Концерти су били фантастични. Публика је веома страствена. Морам да Вам кажем да имам много пријатеља у Београду, али признајем да сам после прошлогодишњег концерта превише попио. Уживао сам у концерту, супер смо се провели у Београду, али сам дан после наступа имао ужасну главобољу.

· Годину дана сте провели у саставу "Блек сабат". Какво је било то искуство?

– То је била најлуђа журка у мом животу. Било је стварно дивље!

· Зашто сте увек боси на сцени?

– Никада не носим обућу. Трудим се да, када то могу, не носим ни одећу. Не волим ципеле. Тако је још од детињства, јер сам као клинац ишао бос и то је за мене потпуно природно.

· Чула сам да сте страствени фудбалски навијач. Да ли идете на утакмице Квинс парк рејнџерса који се бори за опстанак у Другој дивизији?

– Нисам био дуго. Стално сам на путу и више не живим у Лондону, већ на југозападу Енглеске. Када се вратим са пута волим да проводим време са породицом и пријатељима, а Лондон је далеко. Фудбал гледам на компјутеру, резултате проверавам преко интернета и морам да признам да мом клубу тренутно иде јако лоше. Биће боље.

· Шта се десило са Вашом књигом "Wessex"? Да ли се усуђујете да себе назовете писцем?

– Управо сада у Португалији радим на новој књизи и одлично ми иде. Завршио сам неких шест глава. Мислим да ће ми бити потребно 18 месеци да је завршим. Не усуђујем се да за себе кажем да сам писац, мада сам објавио неколико књига. У последње време пишем за свој вебсајт и уживам у томе. Све што сам тамо написао преведено је на 12 језика и позивам ваше читаоце да, уколико желе, преведу то на српски.

· Да ли имате поруку за све клинце који у овом тренутку седе у својим собама и покушавају да на својој гитари "скину" песму "Smoke on the Water"?