Борба против вируса и у новогодишњој ноћи

Од нашег извештача

Москва – У неупадљивој вишеспратници на периферији Москве, у једној просторији ради се 24 сата дневно. Антивирусна лабораторија, „срце” компаније „Касперски”, прва је борбена линија у борби против злонамерних софтвера који загађују сајбер-спејс.

Шеф овог одељења Алексеј Маланов показује на екран на ком се региструје сваки нови вирус, тренутно око 125.000 дневно.

– Радимо у три смене, 365 дана у години, и у новогодишњој ноћи. Новајлије у „зеленој коцки” проведу годину дана док не добију потребно искуство да се специјализују. Тамо је, на пример, група задужена за мобилне платформе, као што су „андроид”, „ајос”, „блекбери” и друге.

Лабораторија „Касперски” ради у три смене, 365 дана у години (Фото Ј. Каваја)

На једном од два дисплеја тачно се види на којим векторима ради свако од запослених у три лабораторије (друге две су у Пекингу и Сијетлу). Бројке показују да је један од радника вишеструко продуктивнији од свих осталих, али реч је о роботу, открива Маланов. Већину посла обављају машине, а најсложенијим претњама бави се тим за истраживања и анализе, онај који је открио вирус „флејм”.

За компанију је најважније да анализира што више штетних програма, како би им открила дигиталне отиске и на основу тога ажурирала антивирусни пакет. Један од метода који користе да увећају базу вируса јесте такозвани ћуп с медом, којим рањивим компјутерима призивају „малвер”.

Између канцеларија по вијугавим ходницима шетају лежерно обучени момци, неки у бермудама и „јапанкама”. Немају баш базен и масаже на радном месту као инжењери у „Гуглу”, али им је на располагању теретана, а у канцеларији после радног времена (западњачког, од 10 до 18.30) могу да похађају курсеве неког од 14 страних језика.

Просек година запослених у „Касперском” је 31. Многе регрутују док су још на студијама и шаљу их у „зелену коцку”. У њој је, док су страни новинари обилазили компанију, седео младић који изгледа као да нема ни 20 година, уроњен у кодове на компјутерском монитору.

Копманија Евгенија Касперског опремљена је најсавременијом компјутерском техником (Фото Ј. Каваја)

У огромној колекцији узрока вируса има много шпијунских софтвера које су направиле владе, полиције или тајне службе, каже Евгениј Касперски. На питање да ли постоје вируси попут „флејма” који тренутно негде делују непримећено, оснивач и директор компаније одговара:

– Прилично сам сигуран да има још много шпијунских софтвера који су у употреби. „Стакснет” и „дуку” су откривени само зато што су измакли контроли. Ако је заражен само један компјутер, скоро да га је немогуће открити.

-----------------------------------------------------------------

Најбољи хакери у источној Европи и Кини

Вируси обично долазе из регије у којој су се поклопила два фактора: постојање образованих ИТ професионалаца и економска ситуација у којој већина њих нема шансе да своје вештине уновчи на легалан начин. Зато највише злонамерних програма долази са истока.

– Источна Европа и Кина имају најбоље хакере, што има везе са образовним системом и историјом. После распада СССР-а многи су решили да своје знање наплате на овај начин, да узму од богатих у САД и западној Европи. У Кини је менталитет другачији, али и њихови хакери су сјајни – сматра Дмитриј Бестузев, директор за Јужну Америку.

Он објашњава како је преко интернета комуницирао са творцем вируса „спај ај”. Реч је о Русу, несвршеном студенту, који је одабрао да на овај начин уновчи вештине, јер ни у једној компанији не може да заради толико новца.

Румунија и Србија у предности

Стефан Танасе је главни ловац на вирусе у источној Европи и у његовом делокругу је и Србија. Овај регион је, каже румунски инжењер, другачији од осталих због веома популарне пиратерије.

– У Румунији скоро сви користе пиратски софтвер и искључују апдејт. Вероватно не знају да „Мајкрософт” од пре неколико година инсистира на ажурирању и нелегалног „виндоуза”. Ако вам се појави прозор који нуди ажурирање, а ви га затворите, можда сте искључили могућност „крпљења” безбедносних рупа – каже Танасе.

Сајбер-криминалци ће ретко напасти жртву у сопственој земљи због већег ризика да буду ухваћени. Ако су у напад умешане бар две државе, ствари се компликују у корист криминалца. Мете су обично западна Европа и Америка из очигледног разлога што су тамо „рибе крупније”. Зато у Србији, па ни у Румунији сајбер-криминал још нема широке размере(Србија је на 81. месту по угрожености).

– То би требало да искористимо као предност и едукујемо људе, јер превенција је увек боља од лека – истиче румунски инжењер.