Срби траже ентитет на Космету

Јучерашња расправа о уставном уређењу Космета у Бечу није довела до приближавања ставова. Српски државни тим уложио је амандмане у којима је затражено да устав Косова мора да буде у сагласности са Уставом Србије. Члан тима Душан Батаковић објаснио је да је на Космету "могуће само унутрашње држављанство, оног типа које је постојало унутар бивше Југославије".
Приштински тим врло је оштро реаговао на најзначајнији предлог Београда, који се тицао формирања српског ентитета на Косову, а који су српски преговарачи, како се испоставило, изнели још првог дана преговора. Београд је предложио да општине на Косову имају право на међуопштинску сарадњу и везе са установама Србије у питањима од заједничког интереса у обављању њихових надлежности, сазнао је јуче Танјуг у круговима блиским преговарачким странама.

У амандману на предлог анекса о децентрализацији наведено је да српске већинске општине имају право да на јединствен начин представљају интересе српске заједнице на Косову и Метохији.

Шеф албанског преговарачког тима Ветон Сурои је рекао новинарима да је за Приштину неприхватљив предлог Београда да се формира српски ентитет на Косову, да се "Албанци не мешају у то шта ће писати у Уставу Србије, па се ништа из тог Устава не може ни преносити на Косово".
Београд је јуче уложио читав низ амандмана који се односе на састав косовске скупштине, владе и посебна права заједница. Када је реч о правима Срба, Београд инсистира на децентрализацији, а амандманом тражи да општине на Косову и Метохији са српском већином треба да имају проширене надлежности у области образовања, културе, полиције и правосуђа. Током расправе о уставном положају косовскометохијских Срба тимови Београда и Приштине су отворили веома важну дискусију. Како је подсетио Душан Батаковић, од успостављања Унмикове власти, од Рамбујеа и раније, а и данас у предлогу Ахтисарија, на Косову постоје два званична језика: српски и албански, "чиме је де факто призната конститутивност српског народа, која се покушава сада сузити у права мањине". "Други равноправни службени језик на Косову је српски, а то значи да су Срби конститутиван народ и од тога не можемо да одустанемо", нагласио је Батаковић.

С друге стране, члан преговарачке екипе косовских Албанаца Фатмир Љимај рекао је да је Приштина "понудила више од стандарда који су предвиђени за мањине у другим земљама". Љимај, ког наша јавност памти као хашког оптуженика за ратне злочине који је на суђењу ослобођен кривице, новинарима је тврдио да "концепт државе Косова није концепт који се заснива на националној припадности, него на грађанској основи", одбацујући захтев Београда да Срби остану конститутивни народ. "Због те политике конституитивних народа избили су ратови на простору бивше Југославије. Наш концепт је потпуно другачији – грађански концепт на такозваном националном, државном нивоу", рекао је Љимај.

Једино у чему су се, барем пред новинарима, сагласили представници српског и приштинског тима Душан Батаковић и Ветон Сурои јесте да није било никаквог напретка у преговорима. Српска страна амандманима настоји да промени и и у неким елементима другачије формулише текст, док албанска страна пристаје само на језичке интервенције у тексту.

-----------------------------------------------------------

Болтон и Лавров скептични према наметању решења

"Ако једна страна инсистира на независности, онда је очигледно да неће бити постигнут споразум. Мислим да је Влада Србије спремна да понуди Албанцима високи степен независности и надам се да ће бити постигнуто споразумно решење", рекао је прекјуче за "Глас Америке" бивши амерички амбасадор у УН Џон Болтон изјаснивши се против наметања решења неприхватљивог за Владу Србије или косовским Албанцима, јер "није сигуран да би таква резолуција икада била усвојена". Болтон, који спада у блиске Бушове сараднике, али му је демократска већина у Конгресу САД ускратила подршку, сматра да би за Савет безбедности УН било врло несмотрено да покуша да наметне решење, него би требало да настави да врши притисак да се преговори наставе и да не поставља вештачке рокове.

Руски став (сличан Болтоновом) поновио је јуче министар спољних послова Сергеј Лавров после сусрета са немачким колегом у Берлину. Он је рекао да "решење за статус Косова не може нико да намеће" и да "Русија у томе неће учествовати". Лавров је констатовао да је до сада резолуција 1244 била испуњена "само у аспектима који задовољавају косовске Албанце, али није испуњена у деловима који су за њих проблематични".

-----------------------------------------------------------

Блер правда бомбе

Премијер Тони Блер јуче је у доњем дому парламента морао да одговори на непријатно питање посланика Торија Џона Рендала из Аксбриџа да ли је за модерну Европу прихватљива ситуација да неколико стотина хиљада људи не сме да се врати својим кућама на Косову осам година после интервенције НАТО-а и да ли се онда таква интервенција уопште може сматрати успешном. Британски премијер је, правдајући бомбардовање Југославије 1999, одговорио да је интервенција утицала "да се цео Балкан променио", да су у Србији одржани демократски избори, да је Хрватска добила статус кандидата за чланство у ЕУ, и да је "први пут у последњих сто година пред Балканом перспектива мира и европских интеграција".

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Хандке награду уступа Србима са Косова

Берлин - Аустријски писац Петер Хандке, који је због виђења Срба као жртава у грађанском рату у бившој Југославији често био на удару западних критичара и политичара, жели да 50.000 евра алтернативне награде "Хајнрих Хајне", којом је јуче одликован, уручи Србима на Косову, јавили су немачки медији.

Тај новац ће почетком априла бити уручена једној српској енклави на Косову, наведено је у саопштењу Берлинског ансамбла, чији су глумци Кети Рајхел и Ролф Бекер и иницирали берлинску награду "Хајнрих Хајне".

Ту награду, дотирану са 50.000 евра, подржало је око 500 људи.

Хандке се почетком јуна прошле године, после жестоких напада на њега и његово дело, одрекао престижне књижевне награде "Хајнрих Хајне", коју додељује град Диселдорф, уз 50.000 евра, јер није желео, како је тада написао, да он и његов рад буду и даље изложени "простаклуку локалних политичара".