Једино смо „Лидлу” занимљиви

Немачки дисконтни ланац „Лидл” дефинитивно долази на тржиште Србије и ту више никакве дилеме нема, потврђено је за „Потрошач” у овом трговинском ланцу. Како су рекли, локације за неколико супермаркета већ су обезбеђене.

– Можемо да потврдимо да смо купили земљиште у Зрењанину и Суботици, док смо у Новом Саду и Ваљеву веома близу реализације. У другим градовима у Србији у фази смо анализе погодних локација и самим тим не можемо дати ближе информације. Досадашњи резултати наше експанзије представљају наставак улагања у српско тржиште, што је доказ да смо Србију препознали као земљу повољну за инвестирање – изјавила је за „Потрошач” Јована Крстић из фирме „Лидл супермаркети Србија”, али није могла да прецизира када ће први супермаркети овог дисконтног ланца почети са радом.

– Циљ нашег пословања јесте да обезбедимо већи број локација у Србији, а затим истовремено отворимо више објеката, чија је планирана величина око 2.000 квадратних метара. Тренутно нисмо у могућности да вам саопштимо могући датум њиховог отварања – навела је она и додала да су градови и општине показали велико интересовање.

– Потврђујемо одличну сарадњу са локалним самоуправама у Србији, који нам пружају сву неопходну помоћ и теже томе да сви бирократски послови буду завршени у најкраћем могућем року – закључили су у „Лидлу”.

Тиме би напокон, барем један од првих пет трговаца на свету требало да почне да послује и код нас (ту је већ неколико година немачки „Метро”, али ради као велепродаја и није доступан највећем броју „обичних” купаца).

Ништа од „Волмарта”, „Карфура”, „Биле”...

Трагајући за одговором на питање да ли би можда још неки од водећих светских трговаца могао да дође на наше тржиште, као и да ли им је оно уопште интересантно, редакција „Потрошача” је контактирала највеће трговинске ланце на свету, попут америчког „Волмарта”, француског „Карфура” и немачке „Биле”.

У „Волмарту”, који је највећи трговински ланац на свету, нису показали интересовање за наше тржиште.

– Наша стратегија је да рангирамо тржишта и увек ћемо узимати у обзир уласке на нова тржишта чим се укаже права прилика. То је све што сада можемо да кажемо – наводи се у одговору „Волмарта”, који годишње обрне више од 400 милијарди долара. У свом саставу има око 8.500 продавница. Послује у свим форматима – од дисконта до хипермаркета и огромних трговачких центара. „Волмарт” има објекте на свим меридијанима – у САД, Канади, Бразилу, Мексику, Норвешкој, Чилеу, Русији, Кини, Јапану...

У немачкој „Били”, која послује широм Европе, па и у многим земљама региона, кратко су нам рекли:

– Србија тренутно није у нашем стратешком фокусу.

Што се тиче француског „Карфура”, који је иначе други на свету после „Волмарта”, раније је најављивао да би у сарадњи са грчком компанијом „Маринопулос” требало да уђе на тржиште земаља овог региона, попут Албаније, Босне, Србије, Македоније. Истини за вољу, протекле године су отворили један супермаркет у Тирани. Међутим, од даљег ширења на Балкан вероватно неће бити ништа, јер је „Карфур” свој бизнис у Грчкој пре петнаестак дана у потпуности продао партнеру „Маринопулосу” и повукао се.

Како су навели у саопштењу које су послали нашој редакцији, на такав потез су се одлучили због економске неизвесности у Грчкој. Грчка групација „Маринопулос ће тако купити „Карфуров” удео у заједничком предузећу ове две компаније „Карфур Маринопулос”. Супермаркети „Карфур Маринопулос” међу најпопуларнијим су у Грчкој, будући да имају своје огранке у готово свим деловима главног града, вишемилионске Атине и другим градовима. Пословање у Грчкој се, међутим, нашло под притиском, јер је та земља суочена са петом годином рецесије и смањеног прихода Грка.

– Групација „Кафур” ће по окончању продаје имати трошкове од 220 милиона долара по основу кредита. Као резултат договора, „Маринопулос” групација ће руководити супермаркетима који се налазе у власништву овог предузећа у Грчкој, Кипру и земљама Балкана – навели су у „Карфуру”, не наводећи било какво интересовање за Србију.

А да од доласка „Карфура” нема ништа, потврђује и информација да је ова компанија остварила раст на тржишту Јужне Америке, али је претрпела велике губитке на свом кључном тржишту, у Европи.

„Метро” остаје велепродаја

Немачки Метро, који је према ранијим информацијама трећи трговац на свету, у Србији ради искључиво као велепродаја, мада у некима од 33 земље у којима има објекте, послује и као малопродајни ланац прехране. Нема, међутим, најава да би „Метро” у Србији могао да прерасте у класични малопродајни ланац.

– Пословна политика компаније заснива се на велепродаји у специфичном, „кеш енд кери” облику, односно „плати и однеси”, који је осмишљен за брзу куповину производа свих робних категорија на једном месту. Наш асортиман одговара потребама професионалних купаца, првенствено из сектора трговине на мало, какви су киосци или самосталне трговинске радње, али и из сектора угоститељства, попут ресторана, хотела и кафића. За куповину у нашим дистрибутивним центрима у којима се обавља трговина на велико овлашћена су искључиво правна и физичка лица, односно предузетници и остали облаци организовања који робу купују за даљу продају или за обављање професионалне делатности, а који поседују важеће картице. За добијање картице потребно је приложити копије решења или потврде о регистрацији у одговарајућем регистру, потврду о извршеној регистрацији (ПИБ) и печат којим се оверава уговор приликом издавања картица. Један професионални купац може добити пет картица за куповину, што значи да овлашћује пет лица да купују у његово име – наводи Јелена Поповић, руководилац корпоративних комуникација „Метроа”.

-------------------------------------------------------------- 

Са „Лидлом” се очекују и ниже цене

Дисконтни трговински ланци, какав је „Лидл”, у земљама у којима сада послују, успевају да понуде робу по нижим ценама од конкуренције тако што углавном продају производе своје приватне робне марке и тако што набављају мање врста истог артикла, али у огромним количинама. То значи да они не шире асортиман на неколико десетина марки истог производа, већ свега неколико, што утиче на ниже цене.

Осим тога, трошкови опремања њихових супермаркета су другачији и неретко их карактерише палетни начин излагања робе. Према ранијим изјавама из Министарства пољопривреде и трговине, дисконтери попут „Лидла” на тај начин успевају да понуде производе и по 30 одсто нижим ценама од конкуренције. Да ли ће тако бити и код нас, остаје да се види.

Оно што је карактеристика „Лидла”, односно стратегија уласка на нова тржишта јесте отварање већег броја објекта одједном. То се показује и сада на примеру Србије. Неће отварати један по један супермаркет, већ ће, када се буду обезбедиле локације широм земље, отворити већи број објеката чиме ће бити значајна конкуренција другим трговинским ланцима.

------------------------------------------------------------- 

Највећи трговци на свету

Амерички трговински ланац „Волмарт” највећи је на свету, а на другом месту је француски „Карфур”, показују подаци објављени у водећим светским медијима прошле године.Ево листе:

1. Волмарт (амерички)

2. Карфур (француски)

3. Метро (немачки)

4. Теско (британски)

5. Шварц група – Лидл и Кафуланд (немачки)