Заједнички пројекат

Верујем да техничка влада још увек није алоцирала средства за буџет будућег председника Генералне скупштине УН. Али такође верујем да добро обавештени Драган Ђилас не изговара без везе суму од седам милиона евра. Оно у шта дефинитивно не верујем јесте „образложење“ Вука Јеремића; човек је већ једанпут ухваћен у спиновању чињеница у вези са трошковима госпође са лепим ногама која нас културно представља у Паризу. Али, није о томе овде реч.

Чујем да Србија још увек није повукла неких 800 милиона долара, од кредита који јој је својевремено великодушно понудила Русија. Разлог – недостатак валидних пројеката. Ако је било шта ваљани руско-српски пројекат, онда је то Вук Јеремић. У тај пројекат смо заједнички улагали од самог почетка, па све до успешне реализације – избором за место председника ГС УН.

Предлажем да узмемо од тог руског кредита колико год пара треба г. Јеремићу и његовој свити, јер је то исплатива инвестиција. Ако смо већ могли да дамо милион долара да онај наш студент/кафански табаџија не заврши у америчком затвору, можемо ваљда да издвојимо много више да омиљени ученик наставника психологије заврши у неком стану на Петој или Парк авенији.

Шалу на страну, замислите само колико вреди то што Вук Јеремић неће бити у Србији годину дана. Седам милиона евра је ситница. Сигуран сам да би Руси пристали да „Јеремић-у-Њујорку“ буде анекс уговорима за пројекте ЕПС и/или „Теленор”.

*Редитељ и сценариста