Вимблдон је моја судбина

Од извештача „Журнала”

Вимблдон – Вимблдон је готов, али то не значи да ће најбољи тенисери света морати да чекају годину дана да поново заиграју на његовим травњацима. Само овог лета пауза траје свега 20 дана. Јер већ крајем месеца, готово иста екипа ће се окупити на Олимпијским играма.

Једини који ће имати прилику да направи непоновљиви подвиг – дуплу круну на вимблдонским теренима – биће Роџер Федерер. У недељу је освојио грен слем, сада је нишан окренуо ка – златној медаљи.

Нема сумње да је Швајцарац начином на који је освојио седму вимблдонску титулу потврдио да је без премца у тениској историји, али ако успе овај подвиг да потврди и почетком августа, то ће се претворити у кандидатуру за једног од најбољих спортиста свих времена.

– После Пекинга, где сам освојио злато у дублу, биће фантастично да играмо у Вимблдону и Олимпијаду – испричао је дан после освојеног седмог пехара у престоници светског тениса. – Схватио сам да ће то што сам већ освојио злато, смањити притисак у Лондону. Сингл ће бити велики циљ, али неће бити лако.

Многи мисле да је олимпијски и вимблдонски турнир исто, јер је у питању исти стадион, али он се не слаже.

– Играћемо на два добијена сета, нисмо навикнути на то. Ово ће бити четврта олимпијада у мом животу; када се упореди са бројем грен слемова, осећај је другачији. Њих сам одиграо 50 или 60, али то не мења чињеницу да бих волео да победим на Играма и учиним моју земљу поносном. Да поново уживам и остварим јединствено искуство. Оваква могућност је феноменална за нашу генерацију. Злато ми је велики циљ и надам се ће ми недељна победа донети још више самопоуздања за Олимпијаду.

Није освојио грен слем две и по године. Многи су већ почели да га отписују, поготово када је прво Надал доминирао 2010, па Ђоковић завладао у 2011.

– Можда, али две и по године није толико много. Осим у тенису. Када сам освојио Аустралијски опен 2010, надао се осталим титулама, јер сам играо најбоље у животу.

Каже да му ово ипак није најдража титула.

– Ролан Гарос 2009, пети Вимблдон, победа над Агасијем у финалу Ју-Ес опена – набраја најважније трофеје. – То су били страшни мечеви који су ме припремили за ово овде. Јер много тога је у недељу било на коцки. Био сам свестан и пре меча и током а и после колико је ово финале важно. Свака титула је јединствена, поготово овде на Вимблдону. Никада се не навикнете. Сада је била другачија јер сам играо против домаћег тенисера. Друго, никада до сада финале није бар делимично играно под кровом.

Насмејао се на констатацију да не делује да га је изненадио тријумф.

– Нисам изненађен, играо сам толико добро протеклих година, увек био близу. Побеђивао најбоље али и губио. Нисам успевао да направим серију све до овог турнира. Нисам изненађен, јер је ово Вимблдон и знам да овде добро играм. У тенису се полако приближавате циљу. Није као да у првом колу проглашавају ко ће бити шампион, па се шокирате. Током две недеље се приближавате циљу, играте све боље и свесни сте да имате шансе за тријумф.

Има 30 година, али то не доживљава као терет.

– Увек сам имао избалансиран живот. Као јуниор сам прошао највећу промену. Мој први грен слем тријумф 2003. овде смирио ме је. Пре тога сам лудео сваки пут када сам губио меч. То је нестало са победама и трофејима. Лакше је сада, више нико не може да вам узме оно што сте постигли. Сада је мањи притисак, мада он увек постоји, сада могу више да уживам у путовањима, у свету.

У Вимблдону је освојио прву грен слем титулу, сада се ту вратио на врх. Као да је судбински везан за овај турнир.

– И мени се чини. Због неког разлога овде се осећам најбоље. Ни сам не знам зашто. Од првог тренутка сам осетио да могу добро да играм у Вимблдону. Дуго сам побеђивао, али сам у последње две године доживео тешке поразе од Цонге и Бердиха који су били невероватни. Зато сам ове године одлучио да мечеве против највећих ривала играм одлучније, да не чекам да они погреше. Веровао сам у своје ударце и то се исплатило.

Мареј је плакао у недељу, али је и Федерер имао своје сузне тренутке.

– На Аустралијском 2009. изгубио сам финале од Надала, био сам исцрпљен. Спустио сам главу, помислио, био сам тако близу. Био сам много разочаран, страшно сам играо, али сам изгубио. А онда сам заплакао, 15.000 људи ме је тешило, било је без везе. Најтеже је што морате тада да причате. Знам како изгледа. То показује да смо људска бића. На терену играмо са маском покераша, трудимо се, разбијамо сервисе, а онда одједном се све промени. Види се колико нам је стало.

Стално обара Сампрасове рекорде.

– Пит ме је звао да ми честита, читао сам и шта је рекао о мени. Увек је сјајан. У једном тренутку потпуно је нестао из тениса, то ме је чудило, али сада је веома лепо што се вратио и повремено дође на неки турнир, одигра егзбицију. Дивно је што имам лични контакт са неким ко је тако битан.

Пол Енекон је био и са Сампрасом када је освајао Вимблдон. Сада је Федереров тренер.

– Нисмо причали много пре меча. Он је вероватно тренер који је највише времена провео на овом турниру, јер је радио и са Хенманом. Имамо сјајну хармонију у тиму. Никада нема панике. Шта год се деси, знамо шта треба да радимо.

Са трибине су га први пут гледале ћеркице близнакиње.

– Виделе су већ да освајам турнире, али не грен слемове. У Мелбурну 2010. нису јер је финале било увече, а оне су још биле мале. Први пут ме је јесенас Мирка изненадила и довела девојчице на финале у Базелу. Сада је другачије, ово је Вимблдон, велика победа, веома емотивно је видети породицу и са њом поделити велики успех. Не знам да ли ће да запамте, забораве оно што је било јуче. Надам се да ће једног дана сетити шта се десило. Мислим да је Миркин сан већ остварен у недељу тиме што су оне биле ту.

Није заборавио Шкота.

– Публика била срећна за мене али тужна због Ендија. Било је сјајно финале, Мареј одлично играо. Надам се да ће успети да освоји грен слем.

----------------------------------------

Највеће титуле

Аустралијски опен – 4 (2004, 2006-07, 2010)

Ролан Гарос – 1 (2009)

Вимблдон – 7 (2003-2007, 2009, 2012)

Ју-Ес опен – 5 (2004-2008)

Листа грен слем шампиона

Федерер – 17

Сампрас – 14

Емерсон – 12

Надал, Борг и Лејвер – 11

Тилден – 10

Роузвол, Пери, Конорс, Лендл и Агаси – 8

Њукомб, Мекинро, Коше, Лернд, Лакост, Реншо и Сирс – 7

Бекер, Едберг, Баџ, Крофорд, Вајлдинг и Дохерти – 6

ЂОКОВИЋ, Траберт и Сеџман - 5

------------------------------------------------------- 

О застави за 10 дана

Федерер још није одлучио да ли ће да носи швајцарску заставу на олимпијском отварању. Каже да ће одлучити за десет дана, јер би могао да препусти ту част некоме другоме

-------------------------------------------------------- 

Први на Мастерсу

Федерер се ове године први пласирао на Мастерс у Лондону. Браниће титулу на завршном турниру. Поредак осталих: Ђоковић 6.840 поена, Надал 6.795, Мари 3.800, Ферер 3.755, Дел Потро 2.600, Бердих 2.515, Алмагро 1.910, Типсаревић 1.625, Раонић 1.435...

-------------------------------------------------------- 

Серија рекорда

Федерер је у недељу оборио или изједначио много рекорда, али три су најважнија. Први је што сада има 17 грен слем трофеја, што је готово незамисливо да ће неко икада стићи.

Са Питом Сампрасом се изједначио на седам вимблдонских титула у модерној ери, као и по броју недеља на врху АТП листе (286), али ће га већ за седам дана надмашити.