Пред највећим изазовом у каријери

Једна од дисциплина у којој се најтеже долази до олимпијске медаље свакако је друмска бициклистичка трка у којој се шест и по часова на стази од 250 километара за три медаље бори 145 најбољих бициклиста света.

Колико је тешко доћи до олимпијској одличја понајбоље знају бициклисти Француске, можда „најбициклистичкије” земље света, јер је последњи Француз (Арно Жер) који је освојио медаљу на олимпијским играма то учинио још 1956. у Мелбуруну (сребро), на играма на којима је и Фрањо Михалић освојио последњу медаљу за нашу атлетику, такође сребрну.

Србија је захваљујући пласману на ранг листи Европа тура стекла право на двојицу возача у друмској трци у Лондону 28. јула, а селектор Радиша Чубрић је дуго чекао са доношењем одлуке ко ће изаћи на мегдан најбољим бициклистима света, уз неспорног Ивана Стевића, којем ће ово бити треће учешће на олимпијским играма. Дилеме, ако је и било, више нема – биће то дебитант Габор Каса.

– Неизвесност око тога ко ће ићи на Олимпијске игре трајала је целу сезону, јер су нас од почетка пратили малери, болест и повреде. На крају је одлучено да то будем ја и већ то је највећи успех у мом животу и каријери. Возити на олимпијским играма у друмској трци, уз Тур де Франс најважнијем бициклистичком такмичењу на свету, је велика ствар – каже 23-годишњи Габор Каса, који је захваљујући свом таленту две године провео на бициклистичком школовању у тренинг центру Међународне бициклистичке уније (УЦИ) у Швајцарској.

Школовање је подразумевало и учешће на тркама широм света.

– Као сваки млад возач могао сам доста да научим о техници и, посебно, о тактици и још учим. Ове сезоне возим заједно са Стевићем, не само у репрезентацији већ и у турској екипи Салкано и доста сам научио од њега и то знање ми већ постаје рутина.

У олимпијској трци у којој ће водеће бициклистичке земље света имати по петорицу возача, двојица наших олимпијаца неће имати велики спектар тактичких могућности.

– У великим екипама сваки возач има свој задатак, а Стевић и ја мораћемо сами да све то одрадимо, међутим и мала помоћ у тешким тренуцима на стази од 250 километара и вожњи која ће трајати готово седам сати може да буде огромна и једном и другом – каже Каса, који је у Београд допутовао из Румуније у којој је у недељу победом у последњој етапи „Сибиу тура” потврдио спринтерске квалитете.

И Стевић је успешан у спринту, али једно је спринт на тркама Европа тура, а друго спринт у којем учествују најбољи спринтери из тридесетак земаља.

– Доста сам разговарао са професионалцима и они тврде да је олимпијска стаза скројена према Марку Кевендишу. Није тешка као она у Пекингу, има само један хупсер и ако га Кевендиш „преживи” – биће олимпијски победник – каже наш олимпијац.

Наравно, актуелни светски првак, мораће да као и остали учесници трке девет пута „преживи” успон Бокс хил, јер олимпијска стаза има девет кругова, али Каса не сумња да ће Британци изгурати свог лидера до завршног спринта.

– Иако ћемо девет пута проћи истом стазом не мислим да ће бити досадно. То са професионалцима, једноставно, није могуће – сматра Каса.

Стевић је у Пекингу успешно извезао олимпијску стазу и заузео 68 место, а Каса никада у једном дану није имао толику километражу.

– Највећа дистанца коју сам превезао у једном дану била је 238 километара и то ове године у Русији на „Великој награди Сочија” и није било проблема, а у тој етапи Стевић је освојио жуту мајицу – каже Габор Каса, који је бициклистичку каријеру започео у суботичком Спартаку.

Као талентовани возач Спартака постао је јуниорски репрезентативац, а затим и стипендиста Међународне бициклистичке федерације

– Први тренер била ми је Илдико Фабо, наша најуспешнија бициклисткиња, затим Зоран Јурчић и на крају Дејан Перчић, који ми је био више од тренера. У то време у клубу сам остао практично само ја и Перчић ме водио са трке на трку као да сам цела екипа. Много му дугујем – рекао је Габор Каса који се заједно са Иваном Стевићем под надзором селектора Радише Чубрића, олимпијца из 1992. припрема за наважнију трку у каријери.

Ж. Б.