Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шимунец: После фудбалера, стижу кошаркаши

Шимунец: После фудбалера, стижу кошаркаши
Звонимир Шимунец (фото Политика / З.Кршљанин)

На његовој визит карти пише Звонимир Шимунец, дописник. И српски и грчки број телефона. А све оно чиме се бави, тешко је и набројати.

Почео је на Радију Индекс 202. У јесен 1975. године направио је „Индексово радио позориште”, наследивши недељни термин од Љубе Мољца и Весна Пећанац и тада је први пут спојен радио израз и класичан театар. Индексово радио позориште је највећу популарност постигло пет-шест година касније када је дошло до релативне демократизације и када су се студентске теме замениле генералном сатиром. Било је то време када су у емисији глумили Неша Лептир, Слободан Бићанин и други а текстове су писали Воја Жанетић, Душко Радуловић, Синиша Ковачевић... Руководство је у то време захватила идеја да радио није само кутија из које се чују баршунасти гласови него треба унети и дозу животности и настао је „радио који се гледа”, а емитован је са сплава на Сави под називом „ Лето на Ади”..

Шимунец је позван да води „Вечерњу ревију жеља” у то време апсолутно најгледанију емисију на просторима тадашње Југославије а у то су се укључивали гледаоци из Битоља, Загреба, Пуле, Лесковца... После тога је постао уредник и водитељ „Недељног поподнева” на Телевизији Београд а уследила је нова прилика: српска верзија чувене енглеске емисије „Питали сте, гледајте” – „Да те питам” коју је водио заједно са Иваном Станковић. Касније је настала емисија „Да питамо заједно” коју је водио са супругом Мајдом Шимунец и која је по мишљењу многих била претеча садашњих ток шоу програма јер је комбиновала културу, естраду, посао, шоу бизнис...

Свако време има своје јунаке

– Гугл новинарство и површност, формалност су довели до културног модела који имамо и у новинарству је дошло до озбиљног исклизнућа из правца којим треба да се иде. Али, није на мени да коментаришем, јер свако време има своје јунаке, каже он присећајући се како се некада радило...

Брачни пар Шимунец је 1993. отишао у Грчку одакле је извештавао за многе српске медије. Звонимир је у прво време био дописник Радио-телевизије Србије и Ју инфо канала, писао је за „Данас”, „Вечерње новости” и основали су своју продукцију у којој је настало осамдесетак емисија „Поглед са Олимпа” које су својевремено емитоване на РТС-у. Ускоро из штампе излази и књига под истим насловом јер како објашњава, не каже се да су „Срби и Грци браћа” тек тако, те везе трају вековима. У књизи има много података и занимљивости од туристичких дестинација до прича о личностима које су обележиле новију историју и културу ове земље: од Нане Мускури до Микиса Теодоракиса...

Током времена, љубав према радију није избледела и Звонимир Шимунец је са пријатељима и истомишљеницима са нешто уштеђених пара, кредита и позајмица направио респектабилну београдску радио станицу Спорт ФМ, са чијих таласа се чују све информације о спорту и англосаксонска музика.

– Сада припремамо вероватно најсвеобухватнији радио пројекат о Олимпијским играма и пропратићемо сваки минут у Лондону са репрезентативцима Србије. Имаћемо тројицу репортера на лицу места у Лондону а велики број освајача медаља, некадашњих играча и селектора, јављаће нам се специјализованим аудио блоговима у којима ће у три минуте рећи своје импресије и коментарисати догађаје... После много времена враћам се да будем водитељ ове емисије која ће се звати „Шести олимпијски круг” и емитоваће се свакога дана од 27. јула до 12. августа у термину од 12 до 14 сати, најављује Звонимир Шимунец.

Његов дугогодишњи пријатељ и колега Влада Станковић рекао му је да планира да напише књигу о успесима наших фудбалера из тридесетих година, њиховом путу у Монтевидео а продуцент Дејан Петровић и Шимунец као креативни продуцент „Интер медије” дошли су на идеју да сниме филм „Монтевидео, бог те видео”. Стали су иза тог пројекта са идејом, парама и знањем без подршке државе (осим Ивице Дачића који је стао иза овог пројекта и касније, Млађана Динкића) и направили филм који је видело 550.000 људи и телевизијску серију. Наставак филма и серије управо се снима а после премијере филма, почеће крајем године да се емитује и наставак серије.

На реду су кошаркаши

– Кад смо већ направили „Монтевидео” и схватили да је публика гладна таквих тема и жели да сазна више о спортистима на које сви морамо на будемо поносни, дошао сам на идеју да направимо филм о кошаркашима. Српска, југословенска па и европска кошарка шездесетих година кренула је са Малог Калемегдана.

Тамо су Бора Станковић, Небојша Поповић, Раша Шапер и Александар Николић покренули машинерију која је кошарку учинила, што је мало познато, у Европи спортом број два, одмах после фудбала. Они су посејали ту клицу успеха која је прихваћена у свим деловима бивше Југославије и ми сада правимо, чини ми се, изванредан пројекат – играни филм у копродукцији са Љубљаном, Сарајевом и Загребом који треба да буде завршен до августа 2013. године а премијеру ће имати дан уочи почетка Европског првенства у кошарци које ће се одржавати у Љубљани где се очекује да ће играти све репрезентације земаља које су чиниле такозвану велику Југославију. У току је озбиљан кастинг за глумце, редитељ је Дарко Бајић, сценарио је написао Гордан Михић а неке делове пише хрватски сценариста и редитељ Огњен Свиличић.

Документарни филм о великанима кошарке је већ завршен и имаће премијеру на јесен. Режирао га је Ивица Видановић. Истовремено је снимљена и документарна серија од тридесет епизода у којој се појављују сви живи актери кошарке од Скопља до Љубљане. То је антологија југословенске кошарке, јер верујемо да је овај спорт једина сфера живота коју смо неговали у континуитету, и зато нам је кошарка у светским висинама. Тих година када се стварала домаћа кошарка, сви су били занесењаци, веровали у све, нада је била опипљива.

– Имам утисак да ме бог погледао: читав живот радим оно што волим, и што бих и џабе радио, а још добијам плату за то, каже о својој каријери Звонимир Шимунец.

Текст је објављен у ТВ Ревији од 13.7.2012.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.