Нестају села на југу Србије

На подручју између централне Србије и Косова, у општинама Бујановац, Прешево, Куршумлија, Сурдулица и Књажевац, за последњих двадесетак година угашено је десет села, седам српских, једно бугарско и два албанска. Највећи број угашених села је у пограничном појасу између централне Србије и јужне покрајине, затим два насеља која се налазе на периферији Ниша и Врања, село Коритњик и Пљачковица, као и два села Репушница и Колумица која се налазе у саставу општина Сурдулица и Књажевац. Вукојевац је прво село које је угашено 1985. године, а последње, Колумица на Власини, нестало је јесенас.

– Нестајањем ових села јавља се демографска асиметрија, будући да је угашено пет сеоских насеља између административне границе Косова и централне Србије. Ту буквално постоји један демографски вакуум са српске стране, а са косовске стране је густина насељености 148 становника на квадратни километар. Сва ова села су се углавном налазила у планинској зони, од тога шест насеља на 500 до 1.000 метара надморске висине, а три села су била на висини вишој од 1.000 метара надморске висине – објашњавају истраживачи Марко Милошевић и Милован Миливојевић, који су годину и по дана истраживали узроке нестајања сеоских насеља у Србији, посебно оних дуж административне границе између Косова и централне Србије.

Како каже Марко Милошевић, од села Вукојевац није остао ни камен на камену, више не постоји на географској мапи Србије, а од овог сеоског насеља остало је само неколико дрвета шљива. То је прво село које је остало без становника у нашој земљи. Ни за археологе нема доказа да је ту некада постојало насеље.

Када су Срби почетком осамдесетих година прошлог века масовно почели да се исељавају из тог пограничног подручја, они су Албанцима из Подујева продавали своје куће као грађевински материјал. Албанци су те куће разграђивали, из темеља вадили камен, и све то односили и продавали.

Када су Марко Милошевић, мр Милован Миливојевић и мр Јелена Ћелић, истраживачи Географског института, уз пратњу мултиетничке полиције дошли у ово село, нису нашли ниједан материјални траг који би указивао на то да је ту само до пре двадесет година постојало сеоско насеље. "Ми смо на географској карти имали уцртано то село, али на терену нигде није било трага о том селу. Ни камен није остао. Постоји само један ред шљива. То село је постојало до 1985. године", каже Милошевић.

Како истичу истраживачи, нису сва села нестала на овај начин. Постоји више разлога који су довели до њиховог нестанка. Милошевић указује на извесна тумачења по којима су поједина села опустошена због тога што су њихове житеље протерали Албанци или, ако је реч о албанском селу, српски полицајци.

"То није тачно. Ми смо били у тим селима, и она се углавном налазе у вишем појасу копнене безбедности. НАТО бомбардовање 1999. убрзало је исељавање појединих насеља, попут села Раставица, недалеко од Куршумлије, али конкретно на том подручју никаквих трагова ратних дејстава нема. Албанци који су живели у албанским селима Ђорђевац и Гаре нису отишли за Косово него у Прешево и Бујановац.

Милован Миливојевић примећује да није тачна теза, која се често протура у јавности, да нестају само српска села, јер су угашена и два албанска и једно бугарско село. Ово истраживање је показало да су угашена и села која су се налазила у близини већих градова. Нестала су сеоска насеља, конкретно село Пљачковица, које је удаљено три километра од Врања, и Коритњак, који је од Нишке Бање ваздушном линијом удаљен километар и по или пет километара од Ниша.

Овај податак Миливојевић коментарише тиме да су насеља била близу урбаних зона, али услови за живот били су сурови, пошто су села много уздигнута изнад ових градова. Село Пљачковица је на 800 метара надморске висине изнад Врања. Коритњик је на 400 метара надморске висине на Сувој планини. Ово село још није добило струју.

На основу ових података, до којих је дошао на терену, Милошевић покушава да побије тумачење да српско село умире. Поводом податка који се недавно појавио у појединим медијима да је у Србији угашено око 2.000 села, овај географ тврди да је то потпуно нетачно. Ако бисмо томе поверовали, то би онда значило да је напуштена трећина сеоских насеља, будући да у земљи има више од 6.300 села.

Кад се говори о узроцима изумирања села најчешће се наводе демографски и економски фактори.

"Наше истраживање показује да се разлози гашења села могу налазити и изван ових показатеља", наглашава Милошевић. По његовим речима, два угашена насеља, Гаре и Ђорђевац, налазе се у општинама Бујановац и Прешево које имају висок природни прираштај. Значи, насеља се гасе и поред високог природног прираштаја. Једноставно, људи иду ка урбаним зонама. Та села су се угасила првенствено због тешких услова живота.

-----------------------------------------------------------

Најмлађи житељ има 65 година

Према подацима Републичког статистичког завода, у Србији има 199 сеоских насеља са мање од 40 становника, а 19 села има мање од десет становника.

У општини Димитровград има пет села са мање од десет становника, а општина Власотинце има три села са мање од десет становника. У овим селима најмлађи житељ има 65 година.

У општини Лазаревац пресељено је село Саватица због изградње угљенокопа. У Војводини се гасе засеоци или салаши, а не сеоска насеља.