Данас битка за српски ентитет

Српски ентитет са својим институцијама остаје темељан захтев српске стране којим ће државни тим наступати данас у Бечу на разговорима о децентрализацији Косова и Метохије, најавио је за "Политику" Душан Т. Батаковић, члан преговарачког тима и саветник председника Србије. Батаковић напомиње да је "српски ентитет – као одговор Београда на покушај тоталне мајоризације Албанаца и постепене дискриминације Срба – најбоље средство да обе заједнице складно уређују своје послове и уживају права по најбољим европским стандардима". Захтев за српски ентитет је, осим у државној платформи која је усвојена у Скупштини Србије, дефинисан и амандманом који је државни тим уложио на Ахтисаријев предлог у делу који се односи на локалну самоуправу и децентрализацију. У амандману 6. тачком 3. предвиђено је да ће "општине на Косову, вршећи своје надлежности, имати право на међуопштинску сарадњу у питањима од обостраног интереса, како је то предвиђено Анексом III овог споразума". Српски државни тим у амандману, који се односи на овај члан "Општих начела" Ахтисаријевог предлога, (осим убацивања одреднице "Метохија" и захтевом да се унесе термин "институције Републике Србије), наводи: "Осим тога, већинске српске општине ће имати право да формирају српски ентитет да би обезбедиле ефикасно спровођење својих овлашћења и надлежности, како је то предвиђено Анексом III овог споразума, као и да би се на јединствен начин заступали интереси српске заједнице на Косову и Метохији".

Историчар Батаковић, који је један од најбољих наших познавалаца Косова и Метохије, указује да је у Ахтисаријевим предложеним институцијама Србима намењено место "фолклорног декора уместо могућности да аутономно, наспрам косовских Албанаца, равноправно решавају своје послове и регулишу своја права".

"Без обзира на будући статус, српски ентитет или како се у појединим документима еуфемистички назива – заједница српских општина – треба да има јасно дефинисане надлежности, своје аутономне инструменте управе, као и финансијска средства за њихово спровођење. У супротном, ако би се применио албански модел етничке доминације сакривене формулом о грађанској држави, Срби би од конститутивног народа насилно били сведени на националну мањину, чиме се отвара пут новом таласу етничког чишћења", упозорава Батаковић.

Саветник председника Србије је уочи одласка у Беч средином прошле недеље најавио да је време да српска страна иступи са захтевом за ентитет на Косову и Метохији. Танјуг је у четвртак известио, а медији у Београду пренели, да је на преговорима било речи о српском ентитету, као и противљења члана преговарачког тима Ветона Суроија, који сматра да је за Приштину неприхватљиво формирање српског ентитета. Исте вечери на конференцији за новинаре, демантујући да је током разговора икакав договор постигнут, координатор државног тима Слободан Самарџић је објаснио да на преговорима "није било посебне приче о ентитетима", признајући ипак да је то део платформе Србије. Он је објаснио да под српским ентитетом платформа Београда подразумева појачана права општина, директне везе са Београдом, њихово међусобно повезивање, статус цркве и културног наслеђа, односно формирање заштитних зона. "Објаснили смо да то не подразумева посебан ниво власти, али представља врло чврсту сарадњу српских општина у остваривању њихових интереса унутар Косова", рекао је прошле недеље Самарџић.

Батаковић наводи да српски тим у Бечу веома охрабрујућом сматра прошлонедељну изјаву бившег америчког амбасадора при Уједињеним нацијама Џона Болтона, који је јасно упозорио да за покрајину нема одрживог решења без споразумног договора Београда и Приштине. "Да би до тога уопште могло да дође", прецизира Батаковић, "веома је важно да се јасно дефинишу права надлежности и аутономни прерогативи заједница на Косову и Метохији, пре свега Срба и Албанаца".

Јуче у Бечу, како преноси Танјуг, Самарџић је најавио да ће Београд имати много примедаба на Ахтисаријев документ о децентрализацији, и то, пре свега, зато што он није уважио предлоге Београда са претходних рунди преговора о децентрализацији. "Да би општине биле функционалне, да би оствариле свој главни циљ – да се Срби осећају безбедно на Косову и Метохији, да имају слободу кретања, остварују основна права – оне морају да буду бројније него што Ахтисари предлаже, морају бити функционалније, морају да имају више надлежности и морају да имају чвршће везе са Београдом", објаснио је Самарџић.

Београд је у досадашњем делу преговора о децентрализацији предложио формирање једанаест нових општина са српском већином, док је Ахтисари у свом предлогу понудио пет нових и проширење једне постојеће општине, са чиме се сложила и делегација косовских Албанаца.