Од ситног веза до распаравања

Жреб за наредно коло квалификација за Лигу Европе ће у јавности, а нарочито међу „звездашима”, засенити игру „црвено-белих” у Витебску. Још горе би било, ако друго полувреме против Нафтана буде покривено коначним резултатом (4:3 за освајача нашег Купа).

За то што се Звездина игра у других 45 минута парала као изношени џемпер може да се наведе много разлога. Од тога да је екипа млада, па до тога да ју је успавало високо вођство (3:0) с којим се отишло на полувреме.

Ипак, као олакшавајућа околност можда може да се прихвати само то да је „црвено-белима” ово била прва такмичарска утакмица у новој сезони, док је у Белорусији прошле недеље завршен први део првенства државе. И мада Нафтан не може да се похвали бог зна каквим учинком у националном шампионату, ипак је у предности, јер је он у пуном трку, а Звезда тек узима залет.

Прво полувреме је потврда да је Просинечки одлично проучио игру Нафтана. Звезда је у том делу личила на оно о чему машта њен тренер – везла је као Барселона! Уз то су и голови падали као наручени.

Међутим, у другом полувремену се све променило из темеља. Нафтанови фудбалери као да су изашли из стања хипнозе. Постали су жустрији, фаулирали су Звездине играче, где год су стигли и као да су тиме покидали нити игре гостију.

Без обзира на то Нафтан не би оживео без помоћи Звездиних фудбалера. Код сва три примљена гола њени играчи су имали ништа мање запажену улогу од стрелаца.

Први гол Нафтан је дао из пенала, код другог је Микић идеално послужио Горјушка, а код трећег је Крнета просто препустио лопту Жуковском. Још кад се томе дода паника непосредно после другог гола (Бајковић извукао лопту из гола)...

Ко зна шта би било до краја да Касалица није наплатио Белорусима што су пропустили да изједначе на 3:3. На срећу, и код њих је дошло до кратко споја. Његов чувар је, из ко зна ког разлога, у тренутку када му је упућен центаршут, без икакве потребе кренуо ка свом голману као да хоће да се изгрли с њим. Када је видео да је кренуо на погрешну страну и вратио се већ је било доцкан. Звездин голгетер није оклевао, па је постигао гол, којим је спречио да победа исклизне његовом тиму.

Можда је судија престрого оценио Максимовићев старт, па досудио најстрожу казну, али не сме лако да се пређе преко грешака за преостала два гола. Микић се самопожртвовано бацио да главом избије лопту, која му је ишла на ногу. Бар да ју је послао у страну, а не по средини шеснаестерца. Крнета је без икакве главобоље могао да избије лопту у корнер. Могао је да се одлучи и за мању штету – аут. А могао је да направи варку телом ка средини, а да однесе лопту ка спољној страни, што би било елегантно решење у Белодедићевом стилу. Уместо тога он је стајао крај лопте потпуно неодлучан. За то не може да се прогледа кроз престе ни кадетима.

Звездина одбрана је сличне поклоне давала готово на свакој утакмици пролетос. Наши клубови, као Борац у финалу Купа, то нису умели да искористе. Нафтан, мада је далеко од европске класе, јесте. И на поузданости заштитника Звездиног гола мора озбиљно да се поради.

За игру у другом полувремену прелазну оцену није заслужио ни везни ред. Он треба да помаже и нападу и одбрани, да прими, дакле, и изнесе најтежи терет. Међутим, чим је противник прешао границу и напао на Звездиној половини оне који су задужени за маневар у њеном тиму „црвено-бели” фронт се готово распао. Пошто по дефиницији у европским такмичењима следе тимови с играчима-командосима и за то треба да се припреми одговор.

Напад је своје одрадио, јер није мала ствар дати четири гола. Ни голману нема шта да се замери.

Белоруски тим није оставио утисак да сам може да смисли и изведе нешто опасно. Међутим, сада ће сигурно без страхопоштовања ући у окршај против Звезде и мада ће играти у атмосфери на какву није навикао, он нема друге адуте него да крене оштро, као у другом полувремену у Витебску. Уосталом, на то га тера и резултат. Један дат гол му ништа не значи.

И. Цветковић

-----------------------------------------------------------

О Омонији кад она дође на ред

У Црвеној звезди не сумњају да ће проћи у треће коло квалификација за Лигу Европе, где их чека Омонија из Никозије. Али, сада не желе да мисле на њу, него на реванш с Нафтаном.

Омонија је основана 1948. и с Апоелом, који је загорчао живот и Звезди и Партизану, представља кипарске „вечите ривале”. Првак је била 20 пута (последњи пут пре две године), а златно доба јој је било од 1974. до 1985. када само једне године (1980) није била првак.

С „црвено-белима” се сусрела 2001. у квалификацијама за Лигу шампиона. У Никозији је било 1:1, а у Београду 2:1 за Звезду.

Омонија има под уговором чак петорицу Португалаца, четворицу Шпанаца, тројицу Бразилаца... С територије некадашње Југославије њен члан је црногорски репрезентативац Саво Павићевић.