Дневно прегледају 950 пацијената из целе Србије

„Дајте брзо једна колица, довозимо човека са инфарктом”, добацио је из аутомобила Хитне помоћи медицински техничар, док су његове колеге већ припремале пацијента за улазак у болницу. Иза њиховог возила испред Пријемног одељења Ургентног центра Клиничког центра Србије у низу чекају возачи још три аутомобила, са регистрацијама из разних делова земље. Сви имају исту мисију – што пре допремити животно угрожене пацијенте у руке лекара ове куће.

У ходнику болнице велика гужва. И млади и стари довозе се због можданих и срчаних удара, неуролошких поремећаја, прелома руку и ногу, а често и неких ситница које су могле да буду збринуте и у некој од амбулантни домова здравља.

„Помешали” се и пацијенти и њихови пратиоци, и медицинари... „Ма ово је лепота, није гужва како зна да буде”, каже нам у пролазу једна од сестара.

Забринута лица чланова породице који узнемирено чекају испред амбуланти да им се саопшти шта се догодило са њиховим најмилијима.

„Позлило је мом мужу, никад није био болестан, мислимо да је проблем са срцем. Само да преживи”, каже кроз сузе средовечна Београђанка, док јој се поглед губи негде у даљини.

У тренутку се сви окрећу за следећим носилима на којима лежи млада жена, са крвавом главом, а за коју је процењено да мора одмах на снимање.

„Морам да јавим родитељима да је баки лоше, нешто јој није добро са стомаком”, промрмљала нам је девојка док је стајала у чекаоници, држећи чврсто у руци бакине снимке са рендгена.

Случајева никад доста... Само јуче до 12 сати прегледано је 300 људи. Како пристижу, тако се и лекари и сестре боре за њихове животе.

Није им лако. Прича о преоптерећености Ургентног центра јавна је тајна. Али, тек када се проведе неко време са запосленима у овој кући, може да се схвати њихов вапај за растерећења ове установе. Само у првих шест месеци овде је обављено око 89.000 прегледа, хоспитализовано је 8.703 људи, а чак њих 4.000 спада у „прекобројне” – оне који су примљени на помоћне лежајеве. Чак и средом, када у Београду дежура ВМА, овде се просечно обави 460 прегледа.

– Сви запослени изгарају, сестара имамо мањак. У последњих годину дана, око 40 одсто витално угрожених пацијената стиже из целе Србије. Од 10 до 15 одсто оних који дођу нису случајеви за нас, већ за домове здравља. Али, знају да ће тако на све анализе да чекају месецима, а овде им се све обави у року од 24 сата. Има и оних који „фолирају” болест. Проблем је што сви они одузимају време болесницима који захтевају високоспецијализовани третман – објашњава Биљана Липовац, главна сестра болнице, додајући да пружају помоћ и деци.

На Одељењу кардиологије – игла не може да се убаци. Капацитети су крцати. Места има за 25 постеље, а прими се некад и 43 пацијената. Доц. др Бранислав Стефановић, шеф једне од коронарних јединица, стрпљиво их обилази, чита резултате анализа, прати стање на мониторима... Каже да су многи болесници на респираторима које морају да позајмљују са других одељења, да неки морају дуго времена да бораве ту, јер не могу да их померају, а да је за око 30 одсто примљених потребна општа нега.

– Исти број сестара ради када има 25 и када је ту 35 пацијената. Болесници су на одељењу најчешће због поновљених инфаркта, плућних емболија, тешког поремећаја срчаног ритма, када је потребно уградити привремени пејсмејкер – додају Сања Павловић, главна сестра Клинике за интерну медицину, и Сенка Стојановић, главна сестра службе ургентне кардиологије.

Сви кревети су пуни и у Централној јединици интензивног лечења. Ту су сви они, каже др Жанета Терзиски, једна од шефица јединице, који су прикључени на апарате за вештачко дисање због разних повреда у саобраћајним незгодама, после упуцавања, добијања сепсе после интервенција... Професорка др Весна Бумбаширевић, директорка Центра за анестезиологију и реанимацију КЦС-а, објашњава да овде свега седам анестезиолога дежурају 24 сата и да имају више од 60 сати прековременог рада месечно.

– Пацијенти углавном говоре како никад нису били болесни, а ми за пола сата утврдимо да имају пет обољења која их разарају или да су слабо лечени. Али, ми нисмо мађионичари и немамо чаробни штапић да можемо да ставимо на ноге неког ко 20 година није ишао код лекара, а коме смо изненада ми једина нада – додаје др Драгослава Марковић, начелница Пријемног одељења.

Вероватно се на прсте једне руке у свету могу набројати овакве болнице које бележе по 950 прегледа дневно. Тај број је ових дана забележен у Ургентном центру КЦС-а, од чега је било око 230 хируршких пацијената, 250 ортопедских, 250 интернистичких, 170 неурохируршких, 80 неуролошких...

Дневно се уради око 1.700 разних процедура: лабораторијских анализа, снимања скенером, рендген-апаратом, ултразвуком...

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Реконструкција „доноси” модеран центар

Ургентни центар ради 24 сата, 365 дана у години, а од оснивања, 2. децембра 1987.године, никада није затворио врата пацијентима.

Планом пројекта „Реконструкција четири клиничка центра” предвиђено је да нови модернизован и интегрисан Ургентни центар буде смештен у новој згради и да буде урађен тако да може да подмири све садашње и будуће потребе за хитним, здравственим збрињавањем пацијената. У Министарству здравља кажу да ће центар имати 20 амбуланти за преглед, 18 лежајева за примање терапије, 40 кревета за 24-часовни надзор, три операционе сале, једну ангио-салу за хитан пријем, четири рендген-апарата, два скенера, више од 100 кревета интензивне неге.