Девојка са Ипанеме добила лице

Једна је од најпознатијих боса нова нумера „Девојка са Ипанеме”, коју је пре тачно пола века написао Антонио Карлос Жобим, настала је случајно док је музичар седео у бару на једној од најпознатијих плажа у Рију.

Угледао је прелепу, тада 18-годишњу девојку. Опчинили су га дуга црна коса, нежна кожа, грациозни ход...

Данас је иста та девојка – инспирација за нумеру коју су многи музичари уврштавали у свој репертоар од Френка Синатре до Ејми Вајнхаус, а по листама музичких магазина друга песма по броју обрада – плавуша. Има 68 година и одлучна је да искористи, на неки начин, славу које није била свесна у дане девојаштва.

Елоиза Пинто је сазнала, када и остатак света, да је она била инспирација за нумеру која је претходних пет деценија постала музички синоним познате плаже у Рију и бразилског опуштеног начина живота – тек касних шездесетих.

Наиме, писац текста на португалском Винишијус де Моареш је у једном интервју тек неколико година од премијере песме открио идентитет лепе девојке.

Васпитана у строгом, традиционалном окружењу, тада ученица средње школе Елоиза није желела ни на који начин да се експонира. Стизале су многобројне понуде телевизијских и филмских продуцената а она их је глатко одбијала.

– Била сам почаствована, али нисам знала да ли бих могла да оправдам очекивања која је популарност песме наметала – каже данас. Одлучила је да се једноставно уда и постане домаћица.

После пет деценија Елоиза мисли другачије. Ангажована је као водитељ у две телевизијске емисије, планира да изда књигу, на енглеском, о прошлости.

Поделиће сећање да је и сама почетком шездесетих, када је први пут чула тактове „Девојке са Ипанеме” (објављена 1962), запевушила не слутећи да се у ствари говори о њој.

Р. С.

-----------------------------------------------------------

Рођење боса нове

Руј Кастро, новинар и хроничар музике и ноћног живота, каже за британске медије да је 1962. године мали клуб на обали „Aubongourmet”, димензија шест са 40 метара, био адреса настанка боса нове. Свако вече публика се тискала да слуша „Девојку са Ипанеме” али и „Sodancosamba”, „Sambadabencao”.

Открива да је песма настала тако што је записана на некаквој салвети, а тек су је касније записали на чистом листу папира. Исте године, у јесен, 1962. године звуци Бразила ушли су у Америку. Од тада сви познати музичари желели су да свирају са мало нотног зачина из Бразила. Амерички магазин „Songwritermagazine” тврди да је једино песма „Yesterday” имала више преснимавања од „Девојке са Ипанеме”.

Верзија на енглеском светлост дана угледала је две године  касније – 1964.