Двоје Срба носило олимпијску бакљу

Њихово учешће на Олимпијским играма завршило се пре почетка такмичења, али ће то памтити, кажу, исто као да су освојили златну медаљу. Марина Петковић (27) и Слободан Мировић (23) били су једини представници из Србије међу 8.000 учесника штафетне трке у којој су носили олимпијску бакљу на улицама британских градова и села. Ово двоје младих одабрала је компанија „Самсунг” као локалне хероје којима се захваљујући показаном олимпијском духу и претходним животним постигнућима пружила прилика да буду део највећег светског спортског догађаја.

Од када је 18. маја стигао у земљу домаћина Олимпијских игара, па до сутрашњег уношења на церемонију отварања, пламен ће укупно бити пронет кроз 1.019 места широм Велике Британије. Бакља се нашла у рукама оних који су према мишљењу људи из њиховог најближег окружења, заслужили да је понесу. Тако је Марину предложила другарица, а Слободана СОС Дечје село из Сремске Каменице у којем живи већ 11 година.

То што нису били у самом Лондону, где ће се одржавати надметања, није им сметало да осете празничну атмосферу у мањим местима, стотинак километара од британске престонице, на чијим их је улицама поздрављало локално становништво.

Ма­ри­на Пет­ко­вић: Сваки тренутак нам је био фантастичан

„Сваки тренутак је био фантастичан. Иако нисмо били у самом Лондону, осећала сам се као део Олимпијских игара, па чак и боље од тога. Цео град је поздрављао учеснике трке, све је било на високом нивоу организације”, преноси нам утиске Марина чија деоница је била у једном приморском граду.

Слободан је бакљу носио на дужини од 500 метара на улицама града Маргејта. Каже да је трка била претворена у светковину праћену великом пажњом мештана и медија.

„Нисам могао ни да замислим да ћу некада моћи да понесем пламен и презадовољан сам што сам био део свега тога. Пошто тренирам џудо, ово ме је мотивисало да не одустајем од спорта и да се можда једног дана појавим као учесник неких будућих Олимпијских игара”, каже Слободан који осим што се бави спортом, свира и фагот.

Он тренутно припрема дипломски рад из менаџмента у туризму на Универзитету у Новом Саду, а на путовању у Енглеску друштво му је правио млађи брат са којим живи у Дечјем селу.

Марина се бави фудбалом и брани гол Црвене звезде. Њен тим је у претходној сезони заузео друго место у првој лиги за жене, а играле су и финале купа. У истом клубу ради и као тренер млађих категорија.

Колико год да су жене освојиле традиционално мушке послове, и даље је помало необично за девојку да тренира фудбал. Каже да ју је у тај спорт упутио ујак који је бринуо о њој у детињству.

Дипломирала је спортски менаџер, а приводи крају школу за тренере. На Факултету за пословну економију и предузетништво завршава мастер студије.