Жене су оперативније, брже

С обзиром на то да је у становништву Србије 51 одсто жена, било је крајње време за доношење закона о равноправној родној заступљености у парламенту. Према томе, поздрављам одлуку претходног сазива скупштине на основу које је сада сваки трећи посланик – жена. Понижавајуће је било то што су током прошлих избора жене фигурирале на посланичким кандидатским листама, a онда нису биле изабране. Овог пута се то стварно десило и ја очекујем да садашњи сазив парламента, са 82 посланице, буде другачији. Очекујем, пре свега, мирнија заседања, с обзиром на сензибилитет жена, али и да народне посланице дају свој допринос у доношењу закона који се односе на заштиту и очување породице, на смањење ,,беле куге”, исто тако да равноправно учествују у раду одбора скупштине као што су одбори за безбедност, спољне послове итд., дакле у областима које су дo сада биле готово резервисане за мушкарце. У том погледу промена већ има: председница одбора за безбедност је Јадранка Јоксимовић, колегиница из Српске напредне странке.

Такође, жене су оперативније, конкретније и брже од мушкараца, па очекујем повећану ефикасност парламента. И скретање пажње на проблеме који су до сада били потиснути, између осталог, и због наглашене доминације мушких посланика. Један од тих занемарених проблема је кадровска политика у нашим јавним предузећима, јер ми у Београду у мандату 2008–2012 нисмо имали ниједну директорку јавног предузећа. Оне су заменице и помоћнице, али не више од тога, па очекујем да и у том погледу дође до неких промена.

Треба рећи и то да су на челу наших странака мушкарци као неприкосновени лидери, док су се жене избориле за потпредседничке позиције. С друге стране, веће ангажовање жена у политици угрожено је нашом економском ситуацијом и, поготово, економским положајем такозваног лепшег пола. Јер кад погледамо статистику видећемо да је у укупној веома високој стопи незапослености у Србији (27 одсто) женска незапосленост још већа. То значи да се у условима егзистенцијалне угрожености не може очекивати да своје слободно време неко посвећује јавном политичком ангажману. Зато велику помоћ и иницијативу треба очекивати од пословних жена и њихових организација и удружења. Оне би требало да буду много гласније у борби за женска права јер су у позицији да могу да утичу на доносиоце одлука.

Што се захтева за женом премијером или председником државе тиче, мислим да у овом тренутку за то као друштво нисмо спремни. Морамо се за сада задовољити тиме да имамо што више министарки и посланица, потпредседница странака и влада и, једноставно, ићи даље у том правцу како би се на основу стечених позиција положај жена у друштву постепено мењао.

Износе се и примедбе да имамо пуно посланика и, процентуално, још више посланица из Београда и Новог Сада, али треба признати да тај посланички састав само прати демографска и миграциона кретања у друштву. Ако у Србији велики број становника напушта своја села и варошице и одлази у веће градове онда не можемо очекивати да посланици долазе из тих општина с веома малим бројем становника.

Помиње се ових дана и наглашена женска младост у парламенту, али подсећам тим поводом да се све наше странке у својим програмима залажу за што већу заступљеност младих. А од њих самих зависи да ли ће бити само пуки посматрачи онога што се дешава у скупштини или ће наступати као прави представници грађана, па и представници своје генерације. Парламент је у потпуности отворен за јавно деловање и ови млади људи могу у њему да дођу до изражаја. Да ли ће ту шансу искористити или не, зависи од њих.

ПотпредседницаНовеСрбије