Зорана Аруновић седма у олимпијском финалу

Од специјалног извештача „Политикиног” тима

Лондон – Жеље чланова наше олимпијске мисије на Играма 30. олимпијаде у Лондону да, после Златићевог успеха, другог дана такмичења „падне“ још једна медаља, 100. олимпијска медаља за наш спорт нису се оствариле. Зорана Аруновић и Бобана Величковић нису успела да у гађању из ваздушног пиштоља погоде олимпијски трофеј, а близу томе била је финалисткиња Зорана Аруновић.

Као пета са 385 кругова пласирала се у финале а два круга, колико ју је делило од треће позиције у серији од 10 хитаца нису ненадокнадива. Стрелци то добро знају, али знају да је некад и заостатак од 0,1 круга немогуће надокнадити.

Светска шампионка из 2010. године, 26. годишња Зорана Аруновић није успела да у финалу пуца као у завршним серијама квалификација и са само 98,5 кругова, што је најслабији резултат међу осам финалисткиња, заузела је седмо место са укупно 483,5 кругова.

Титулу олимпијске шампионке други пут узастопно освојила је Кинескиња Венџун Гуо са 488,1 кругова (основни део 388, финале 100,1), а у распуцавању за сребро успешнија од Украјине Олене Костевич, олимпијске победнице из Атине 2004. била је Францускиња Селин Гобервил. Францускиња је имала 10,6, а Украјинка само 9,7 кругова, па је морала да се задовољи бронзаном медаљом. Обе су такмичење завршиле са 486,6 кругова, а и исти резултат имале су и у основном делу (387), а наравно и у финалу (99,6).

– Истовремено сам задовољна и незадовољна. Задовољна сам јер сам на мојим првим олимпијским играма изборила прво финале и заузела седмо место. То и није тако лоше, али наравно било би боље да сам прва, друга или бар трећа и зато сам незадовољна. Задовољна сам и зато што сам после две лоше серије успела да се вратим и изборим место у финалу. Стварно сам се борила као лав и дала 101 проценат себе и можда је тај мој труд то залагање било разлог што за финале нисам имала довољно снаге – менталне снаге, а не физичке и то је то – седмо место – рекла је после финала Зорана Аруновић, а онда уз карактеристичан осмех додала:

– Остаје ми још једна дисциплина – малокалибарски пиштољ и само не смем да потпаднем под утицај овог што ми се данас дешавало.

А, заиста, дешавало се доста тога. После прве серије у основном делу, у којој је имала само 94 било је јасно да ће пласман у финале бити тежак задатак и Зорана је започела борбу за сваки круг. Дуго је припремала сваки хитац, два пута је изашла са ватрене линије да се саветује са сестром и тренером Зораном, чинила је све да крене ка врху. И успевало јој је... У другој серији имала је 98 кругова, у трећој опет је пласман у финале висио у концу (96 кругова), а практично до последња два хица у четвртој серији, којима је погодила центре, пласман у финале био је неизвестан. Репрезентативка Србије тада је показала да може да се избори и с највећим искушењима и по желимо да у томе успе и у наредном изласку на ватрену линију у Краљевским артиљеријским касарнама у Лондону.

----------------------------------------------

Тешко је бреме улога фаворита

Лондон – Тренер Зоране Аруновић је старија сестра Јелена, која ју је и одвела први пут на стрелиште и која јој је „секундирала“ на олимпијском дебију.

– Зорана је била дан уочи такмичења баш под јаким стресом, јер никада није ишла на велико такмичење у улози фаворита и то неко наше такмичење на којем је само стрељачка репрезентација, већ на којем су спортисти у 15 спортова и на којем су све очи упрте у њу. Иако није освојила медаљу сигурна сам да је све што смо радили припремајући се за Олимпијске игре потпуно исправно. Зорана је то показала у основном делу када је после две лоше серије успела да се извуче из тешке ситуације и почне да пуца добро. То је показатељ доброг система тренинга и рада. Ово није крај, јер њу очекује још много такмичења и бар четири наредна олимпијска циклуса – каже Јелена Аруновић.

То бреме фаворита, које нико у њеном окружењу није истицао (чак се и сестра Јелена само потајно надала да ће Зорана освојити медаљу) учинило је да наша репрезентативка после последњег хица у сестрином загрљају прошапће: „Уф, успеле смо. Нисмо никог разочарале. Идемо даље“...

Зорана Аруновић, међутим још има једно такмичење у овом олимпијском циклусу. Очекује је још такмичење за медаље у дисциплини спортски или МК пиштољ.

– И спортским пиштољем Зорана је способна да „убије“ висок резултат (могла је и ваздушним пиштољем да има пет – шест кругова више) и надам се да ће овог пута успети да окрене ситуацију у своју корист. Она то може, показала је то у основном делу, али све такмичарке не могу да освоје медаље. Има их само три – рекла је тренер Јелена Аруновић. 

----------------------------------------------

Трема савладала шампионку Европе

Бобана Величковић је заузела 22. место са 379 кругова, а на Европском првенству имала је 388 кругова са колико је Кинескиња Гуо јуче била најбоља у квалификацијама

Лондон – Европска шампионка у гађању из ваздушног пиштоља није успела да се пласира у финале на свом дебију на олимпијским играма. Бобана Величковић је заузела 22. место са са 379 кругова (по серијама: 93, 92, 98, 96), што је далеко испод њених уобичајених резултата, чак не ни најбољих. Прве две серије избациле су је из конкуренције за првих осам места и, иако се у две последње знатно поправила, било је немогуће да оствари резултат којим би била колико-толико задовољна.

Прве речи утехе 22-годишњој Боранки пружио је њен тренер Бобан Марковић, који није члан наше олимпијске мисије, јер строга олимпијска правила ограничавају број званичника.

Учинио је Бобан Марковић оно што је могао, али сузе су текле...

– Трема, страх... Рекао сам јој да сузе нису узалудне јер је сада имала прилику да научи како да се убудуће избори са оптерећењем и страхом и да ће јој то користити у будућности, јер је она једна од најмлађих такмичарки овде у Лондону и пред њом је још доста олимпијских игара. Уверен сам да ће она све то добро прихватити и да ће у будућности ићи стопама Јасне Шекарић – рекао је Бобан Марковић.

Јасно је да пласман, а поготово резултат који је Бобана Величковић постигла у Лондону није прави одраз њене стрељачке вредности.

– Бобана је на Европском првенству основни део завршила са 388 кругова и на крају освојила златну медаљу, а исти резултат овде је постигла Кинескиња Гуо и као прва пласирала се у финале. Бобана „у себи“  има резултат од 393 - 395 кругова, а то је светски рекорд. Она је то пуцала код нас на регионалним такмичењима, на којима се по правилима Светске федерације не признају рекорди, али то је огроман потенцијал који је акумулирала у себи и само је потребно да се сложе још неке коцкице да и на највећим такмичењима, какве су олимпијске игре, постигне врхунски резултат. Једна од тих коцкица је и олимпијско искуство које је овде стекла – сматра Марковић, који Бобану Величковић учи тајнама стрељаштва од њене десете године и који ју је довео до титуле првакиње Европе.

----------------------------------------------

Бобана Величковић: „Разбићу их у Рију“

Лондон – Бобана Величковић није била спремна за сусрет са новинарима одмах по завршетку такмичења. Морала је мало да проведе времена са самом собом, али се убрзо вратила – много ведрија:

– Криво ми је јер сам се лепо спремила за Лондон. Имала сам квалитетне тренинге и лепо сам се осећала све до изласка на ватрену линију. Имала сам трему какву никад досад нисам имала. Хиљаду мисли ми је кружило главом тако да је узалуд било то што сам имала добру „слику“пред собом и то ми је пиштољ добро лежао у руци. Имала сем две лоше серије и тек после изласка са ватрене линије успела сам да се смирим и испуцам две добре серије и да тако колико, толико поправим пласман. Наравно да ми је криво, а задовољна бих била само златном медаљом, па тако морам да их „разбијем“ у Рију...

----------------------------------------------

Обарач „тежак“ три килограма

Лондон – Познато је да је стрељаштво спорт у којем психа игра веома важну улогу, а колики утицај има на сваки резултат, чак сваки хитац најбоље објашњава освајач прве медаље за Србију на Играма у Лондону.

– Када пуцате у квалификацијама за повлачење обарача потребна вам је оптимална снага од два килограма, а када пуцате у финалу и када се психички притисак појачава потребна вам је снага у прсту од три килограма – рекао је Златић.

Покушајте да кажипрстом повлачите тег од три килограма и видећете колико је то тешко, иако немате на десет метара од себе мету коју морате да погодите.