Јулски тријумвират

После Цезарoвог политичког (само)убиства, власт у нашем сенату преузео је тријумвират Вучић–Дачић–Динкић, с тим што је овај први једнакији од друге двојице. И уместо да у другој посттрауматичној деценији завлада било какав мир, почео је рат у скупштини. А почеле су и Олимпијске игре, када престају сви ратови. Али ми смо били увек мимо света. Шешељизам се вратио у скупштину, иако тамо нема више радикала. Примитивни тријумфализам против блазираног демократизма. Неоправдано победник против оправдано пораженог. И уместо да се победници уче на грешкама поражених, они се враћају деценије уназад и раде оно због чега су названи вечитим губитницима. Тако је то, навика је друга природа.

Тома Николић је паметно урадио. Пустио је ове његове да се ваљају у блату, а он достојанствено отишао код енглеске краљице на чај. Додуше, енглески, не руски. Проблем ће настати ако му се допадне улога британског суверена, па почне и у Србији да изиграва енглеску краљицу. То јест, да се не меша ни у шта и да се прави Енглез. Већ је почео да учи енглески. Али, надам се, знаће он са свима њима, па и са Вучићем, који је изашао из Томиног бајчетинског гуња и ево га већ извирује из Томиног монгомерија. Уосталом, зар се у Шумадији није одувек знало ко је газда у кући.

Кад се страсти смире, кад се види да ови нису толико победили колико су они други изгубили, почеће, ваљда, нормалан дијалог у скупштини. Да се забавимо о сопственом јаду, што кажу браћа Црногорци који нашу љубав овог лета наплаћују у еврима. С друге стране, већина сиротих Срба хрли куда него у сироту Грчку. Тамо се осећају као код куће. Они са Црногорског приморја можда ће се враћати већ аутопутем, јер Веља Илић никад не седи скрштених руку. То бар новинари знају.

Иако је врућина, зебем. Зебем јер влада почиње да ради пуним капацитетом. Досад је некако и ишло.

Заборавићемо и овај јул и сви ћемо се наћи у улози августа.