Три труднице на тесту издржљивости

Члан СПС-а сам само неколико година икандидовање да будем на листи посланика у републичкој скупштини доживела сам као велику част. Нисам очекивала да ћу бити рангирана на тако високом месту,а када сам изабрана за посланика схватила сам то као своју велику шансу да на неки начин својим учешћем у политици допринесем и бољем положају жена.Имам 30 година, завршила сам Пољопривредни факултет у Београду.Из Винче сам после удаје дошла да живим у селу Вучевица кодмале варошице Владимирци.Супруг (такође завршио Пољопривредни факултет) и јаживимо и радимо на имању његових родитеља.Имамо фарму, бавимо се повртарством заједно са свекрвом и свекром који је и најшколованији члан породице–доктор пољопривредних наука. И те како знамо како је данас сељацимау Србији који живеод пољопривреде, да много радеа да не могу дарачунајуна велику зараду. Бићу ангажована у одбору за пољопривреду јер сматрам да ту могу да помогнем при доношењу мера и закона којим ће пољопривреда постати наша развојна шанса.

Себе доживљавам и као представникаједне мале и неразвијене општине у којој ради само фабрика за производњу обуће игде има много младих људи који не могу да живе од пољопривреде,а немајугде да се запосле. Већина посланика је из великих градова, мало је нас из оваквих средина. Пре 20 година Владимирци су имали свог посланика и тада је то била жена. Привилегија великих градова је била да имају своје представнике у парламенту. А проблеми малих средина су велики,као што сам навела:незапосленост и неразвијеност, лоша путна мрежа...Посланичко место видим и као начин да учиним нешто за развој оваквих малих места у којима људи живе теже него у развијенијим крајевима.

У Скупштини Србије моје две колегинице и ја постаћемо маме. Крајем августа очекујем да постанем мајка две девојчице. Имала сам тест издржљивости већ на почетку заседања, када смо бирали владу на маратонској седници која је трајала до зоре. Седела сам у посланичкој клупи али и у клубу, где сам могла да се сместим мало удобније. Знам да ме чекају велике обавезе и одговорност да ваљано обављам посао посланика и будем мајка. Али рачунам на велику помоћ моје породице. Тако је и са осталим женама, ма који посао да раде. Жена сама не може бити успешна ако иза ње не стане њена породица. Моје колегинице и јазнамона који начин да се у скупштини изборимо за тода положај жена у друштвубуде што бољи. Не смемо дозволити да жене буду на удару кризе. Ја сам сама кроз то већ прошла,као и много жене у Србији. Радила сам у општинској Дирекцији за пољопривреду. Кад се власт у тој варошици променила, ја сам добила отказ, без икакве најаве и образложења. У два сата поподне, речено ми је да више не долазим на посао. Не смемо дозволити да нам младе жене које су тек основале или треба да оснују породицу остају без посла, јер како да рађају децу?

СПС у републичкој скупштини има осамжена. Слично је и у другим партијама.Мислим да нас има довољно и да можемо дати неки тон садашњем сазиву скупштине,тон толеранције и доношења одлука које ће их фаворизовати.За сада,имам само речи похвале за моје колеге посланике у начину опхођењапремасвојимколегиницама.

Посланик СПС-ау Скупштини Србије

(Припремила М. Е.)