АЕЛ није што и Апоел

У само годину дана Партизанова опција и то неизбежна јесу екипе са Кипра. Ранијих година док још Кипрани нису стасали у озбиљне екипе свако би се радовао њиховом доласку, а данас времена су се потпуно променила. Ипак, после гостовања нашег првака прексиноћ у Ларнаки стекао се неодољив утисак: АЕЛ није оно што је Апоел!

Све ипак зависи од Партизана, од његовог надахнућа у реваншу и његове јасне концепције која идуће среде мора бити јасније усмерена и орјентисана ка мрежи Кипрана. Наш тим свакако није потврдио оно што се од њега очекује а то је да буде далеко агресивнији, хомогенији и конкретнији посебно у фази напада. Бар се такав утисак стекао после првог меча. Партизан још увек тактички није најспремнији или су се појединци "огрешили" не извршавајући све задате обавезе које им је пре меча наметнуо Владимир Вермезовић.

Такође се стекао утисак да баш сви појединци немају потпуно једнак приступ игри да не кажемо исту одговорност. Голман Стојковић је ипак био најсветлија тачка у поразу јер је одбранио све оно што се одбранити и може и не може, додуше, био је потпуно немоћан код примљеног гола па ће по свему судећи и у реваншу бити један од адута црно-белих. Одбрана је једна од болних тачки нашег тима чини се још увек недовољно уиграна јер не треба изгубити из вида чињеницу да је Партизан овог лета довео само двојицу нових играча, ни једног из одбране, а храбри Вермезовић је немајући куд морао да укаже шансу дебитантима Аксентијевићу и Остојићу. За неке веће задатке одбрана првака мораће да буде много снажнија и агресивнија уколико Партизан жели да се овог лета нађе у европској елити.

У реваншу ће много тога зависити и од инспирације појединаца, посебно оних на средини терена. Многи се с правом питају због чега тренер Вермезовић не указује већу шансу младом Николи Нинковићу који је у припремном периоду потврдио вансеријску класу. Шта је са Лазаром Марковићем? Овај голобради младић који поседује сјајне брзинске способности у последње време шансу добија на кашичицу, а управо он и Нинковић морали би да буду у неком будућем времену главни носиоци игре нашег најбољег фудбалског тима. Зато ће највећу одговорност у реваншу када се буде одлучивало питање ко ће се пласирати у четврто коло квалификација за Лигу шампиона имати најискуснији Саша Илић и Стефан Бабовић, такође и Ловре који је овог лета стигао у Хумску али се још није потпуно потврдио као право и идеално појачање.

Млади Стефан Шћеповић је могао да реши многе дилеме у првој утакмици, али нажалост након два дивна покушаја мрежа АЕЛ-а остала је нетакнута. Шћеповић ће још морати да ради не би ли достигао фудбалске висине свог оца Слађана који је на Кипру у време док је играо давао голове као од шале. Либијац Зубија се још увек не сналази па је сасвим извесно да су Партизану уколико успешно преброди нову препреку, а верујемо да хоће и може, пред одлучујући круг који води ка европској елити потребна још два појачања штопер и нападач управо онако како је пре неколико дана и најавио председник Драган Ђурић.

Владимир Вермезовић има пуну подршку клупских оперативаца и спортског директора Љубише Тумбаковића и чини се да одавно један тренер у нашем клубу није имао већу аутономност. Вермезовић бира играче и тим али мораће и да прихвата одговорност јер видело се да АЕЛ није екипа из највишег ранга европског клупског фудбала нити је то екипа од које се треба бојати, па се с правом поставља питање да ли је пред пут у Ларнаку требао толики респект према једној екипи која сем борбености и агресивности нема ништа више. Све зависи од црно-белих:

– Тачно је да смо их превише респектовали, једноставно у реваншу морамо да дамо максимум, и ја даље верујем у играче. Верујем да ће нам победа од 2:0 бити довољна за славље – казао је по повратку са Кипра тренер Вермезовић.

На свом озбиљном путу Партизан ће у среду увече морати да се суочи са истином. Или ће црно-бели се подићи попут феникса из пепела, или ће тако рано бити распршен сан о Европи. Драган Тодоровић