Криза одлаже рађање

Старији син има 12 година, тренира карате и фудбал, па га отац увече развози са тренинга на тренинг, хукће због тога и наравно, то чини са пријатељима, који углавном имају сличне животне путеве. Млађи син има шест година и почео је са каратеом, али га занима и пливање. Отац пребројава рачуне, месечну кирију за стан, плус комуналије, жена му понекад приговара да је могла и боље да се уда.

– Деца су наш спас и наш смисао – кажу родитељи.

Њихове гримасе подсећају на смешак. Ове године нису могли да оду на море. Жена је са децом утеху пронашла на Тари две недеље, док је муж остао у Београду, набављајући робу. За њега није било пара.

Желели су и треће дете, клели су се у то једно другом када су се узимали. Онда су се зауставили.

Обична, београдска, четворочлана породица, која муку мучи са свакодневицом, изгледа као њих четворо. Мајка предаје у гимназији, отац је микропредузетник, што ће рећи, продаје кинеску робу у радњи у ширем центру Београда. Више од пет година баратају дигитроном, обилазе банке, рачунају камате, али се не усуђују да узму стан на кредит. Подстанари су и плаћају 250 евра за двоипособан стан у центру града.

Бела куга или пад наталитета последњих година су опште место стања у Србији. У школе се уписује све мање првака, годишње нестаје град од 35.000 становника, величине Јагодине, па друштвене институције, све до САНУ, организују силне семинаре на ту тему, али роде никако да се врате.

Премијер Ивица Дачић је у свом експозеу пред посланицима као прву ствар у програму нове владе истакао борбу против беле куге и озбиљан рад на подизању наталитета. Премијер није улазио у детаље владине стратегије на овом пољу, али исповест младог брачног пара који одлаже родитељство свакако може да помогне, да укаже да се проблем налази далеко од спаваће собе: 

– У браку смо две године и већ нас сви питају „кад ће беба?” То је наша највећа жеља, али како да родим дете кад ни муж ни ја немамо стални посао, нити решено стамбено питање? Живимо у двособном стану са мужевљевим оцем, братом и сестром, без могућности да зарадимо довољно да макар изнајмимо стан. А где су нам паре да издржавамо дете? – пита се Т. Г. (28) из Београда која ради као приправница у једној адвокатској канцеларији.

Њен супруг већ годинама безуспешно покушава да пронађе посао у струци јер је завршио Пољопривредни факултет. Тренутно ради у угоститељском објекту, некада и по десет сати дневно, за примање мање од 25.000 динара.

– Време пролази, тешимо се, нешто ће се променити, али не вреди. Обоје озбиљно размишљамо да одемо у иностранство, јер овде једноставно не видимо перспективу – каже Т. Г.

Очигледно да криза и те како има утицаја на одлагање рађања, а животи две породице, пресликани у анализе демографа, наводе на следећи закључак Горана Пенева, истраживача у Центру за демографска истраживања:

– Попис из 2011. први је од средине 20. века који је регистровао мање становника од претходног. Процењујемо да је у међупописном периоду 2002–2011. број становника Србије смањен за 424.000 (5,6 одсто). Становништво Србије (у земљи) у време пописа из 2011, по бројности је сведено на исти ниво као у јесен 1973. године. То значи да Србија има 7.188.000 становника – истиче Пенев.

Овај податак се разликује од податка о броју становника Србије који је изнео Републички завод за статистику (7.120.666 лица), због тога што податак Пенева укључује и процењени број становника општина Бујановац, Прешево и Медвеђа, у којима је био масован бојкот пописа.

Али, свеједно, депопулација, интензивно старење становништва, негативан миграциони салдо, уз низак фертилитет и висок морталитет, само су неке од најважнијих демографских особености Србије у међупописном раздобљу 2002–2011. То значи да је, демографски, наша земља враћена 39 година уназад.

Према речима Пенева, илустративно је да је депопулација захватила готово сва подручја земље. Становништво је смањено на оба велика подручја (у централној Србији и АП Војводини), дакле, на „северу“ и „југу“, у три од четири статистичка региона, у 23 од 25 округа, у 152 од 168 општина, у преко 4.300 од укупно 4.709 насеља. Према првим резултатима пописа 2011, целине Србија–север и Србија–југ су имале приближно исти број становника (по 3,6 милиона).

– У последњем међупописном периоду у обе целине је дошло до смањења укупног становништва, с тим што је оно у Србији–југ било четири пута веће (мање 338.000) него у Србији–север (мање 86.000). Разлике у кретању становништва те две „функционалне целине“ су још израженије уколико се посматра двадесетогодишњи период 1991–2011. Наиме, само пре две деценије „југ“ је имао више од пола милиона становника него „север“, али је до 2011. године становништво „севера“ повећано је за 41.000, док је на „југу“ оно смањено за чак 403.000 – прецизира Пенев. 

Број домаћинстава мањи за 24.000

– Први резултати пописа упућују на смањење броја домаћинстава, чиме је прекинуто досадашње континуирано повећање, присутно још од 1948. године. Наиме, у Србији је 2011. било 2.497.187 домаћинства или 24.000 мање него 2002. – каже Горан Пенев.