Понедељак, 13.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сутра 50 година од смрти Мерилин Монро

Сутра 50 година од смрти Мерилин Монро
Човек гледа фотографију Мерлин Монро испред једног бутика у Токију (Фото АП)

ЊУЈОРК – На сутрашњи дан, пре 50 година умрла је америчка глумица, певачица, модел, забављачица и секс симбол Мерилин Монро (1926-1962)

Монро је рођена у сиротишту окружне болнице у Лос Анђелесу 1. јуна 1926. године. Према писању њеног биографа Фреда Лоренса Гилиса, њена бака, Дела Монро Греинџер, крстила ју је под именом Норма Џин Бејкер, а године 1956. променила је име у Мерилин Монро.

Када јој је мајка доживела слом живаца Норма Џин је проглашена државном штићеницом а пријатељица њене мајке, Грејс Маки (касније Годард) постала је њен старатељ. Кад се Маки удала 1935 године, Норма Џин је послата у сиротиште у Лос Анђелесу, а затим се селила по домовима за незбринуте.

Годардови су се селили на источну обалу те је нису могли повести са собом. Грејс је упитала мајку Џејмса Дафертија да ли би њен син оженио Норму Џин. Венчали су се две недеље након што је она навршила 16 година, па није морала да се врати у сиротиште или старатељима.

Док јој је муж служио у транспортној морнарици током Другог светског рата Норма Џин Даферти се преселила са свекрвом и почела да ради у фабрици ''Радиоплане Цомпанy“ (чији је власник био холивудски глумац Реџиналд Дени) где су се фарбали делови авиона и прегледали падобрани.

Војни фотограф Дејвид Коновер је прегледао локалне фабрике, фотографишући за чланак у часопису ''Yанк'' о женама које доприносе ратним напорима, а њу је видио као потенцијални модел, па је убрзо потписала уговор у агенцији за моделе, ''Тхе Блуе Боок“.

У својој књизи ''Потрага за Мерилин”, Коновер је тврдио да је био у вези са Мерилин годинама. Убрзо након потписивања за агенцију, Монро је скратила косу, изравнала је и офарбала у златно плаву.

Постала је једна од најуспешнијих модела агенције, појављујући се на десетинама насловних страна разних часописа. Године 1946. ју је приметио ловац на таленте Бен Луон. Договорио јој је аудицију у филмској кући ''20тх Центурy Фоx''. Понуђен јој је стандардни шестомесечни уговор уз почетну плату од 125 долара недељно.

Луон јој је предложио да узме уметничко име Мерилин (по Мерилин Милер), будући да Норма Џин није звучало комерцијално. За презиме је узела мајчино девојачко презиме и тако је 21-годишња Норма Џин Бејкер постала Мерилин Монро.

Током својих првих шест месеци у ''Фоксу'' није добијала ангажман, али јој је тај студио продужио уговор, а наступила је у мањим улогама у филмовима ''Скуда ху, скуда хеј!'' и ''Опасне године“, оба из 1947. године.

Године 1948. је наступила у мјузиклу ''Колумбија пикчерса'' ''Даме из хора'', али нискобуџетни филм није остварио већи успех, а Монроова је опет добила отказ. Тада је упознала једног од најбољих холивудских агената, Џонија Хајда, који јој је средио нови уговор са ''Фоксом'' након што ју је МГМ одбио.

Године 1950. године привукла је пажњу публике и критичара споредном улогом у култном филму ''Све о Еви'' са Бети Дејвис у главној улози. Три године касније играла је главну улогу у љубавној драми ''Нијагара''.

Премда су њени филмови најчешће били комерцијални, али не и критички хитови, Монро је била једна од највећих филмских звезда 50-тих година 20. века. Најпознатија је по улогама у комедијама ''Мушкарци више воле плавуше'', ''Како се удати за милионера'', ''Принц и играчица'' и ''Мајмунска посла''.

Врхунцем у њеној каријери се сматра филм ''Неки то воле вруће'' за који је добила Златни глобус за најбољу главну глумицу.

Њена смрт била је предмет разних спекулација и теорија завере, постоје индиције да је убијена због љубавне афере са америчким председником Џоном Кенедијем, да се из нехата отровала прекомерним узимањем лекова или да је себи смишљено одузела живот, решивши да оконча са непрестаним разочарањима у каријери и љубавном животу.

Њој је врло тешко падало што су јој целог живота додељиване улоге наивних и празноглавих плавуша и девојака жељних новца, због чега, како је мислила, није могла да покаже своје глумачке вредности.

Ипак, Амерички филмски институт је њен потенцијал препознао сместивши је на шесто место на листи 10 највећих глумица свих времена. Мерилин Монро је била културна, модна и геј икона и један од највећих секс симбола 20. века.

Предмети који су припадали Мерлин Монро, од њених хаљина до фото апарата који је користила као дете, грабе се више него икада међу богатим колекционарима иако је прошло пет деценија од смрти платинасте лепотице.

Прошле године, бела плисирана хаљина коју је глумица носила у филму „Седам година верности” из 1955, у незаборавној сцени у којој стоји изнад испуста за ваздух, продата је за 4,6 милиона долара у Лос Анђелесу.

Исте године, једна друга њена хаљина, у којој се појављује у филму „Река без повратка”, продата је у Кини за 516.600 долара.

Сви ти „сувенири” достижу данас тако астрономске цене да музеји немају готово никакве шансе да их купе.

Национални музеј америчке историје Смитсонијан у Вашингтону поседује свега један пар рукавица Мерилин Монро, дар једног приватног колекционара.

„То су беле кожне рукавице. Сведоче о моди 50-их година. На левој је мрља од мастила, која је можда настала када је глумица некоме давала свој аутограм”, објашњава за АФП конзерватор Двајт Боуверс.

Током година, предмети Мерилин Монро постајали су све траженији и у иностранству па самим тим и све скупљи.

Не постоји, међутим, интересовање само за предмете и костиме Мерилин Монро, чија ће годишњица смрти бити обележене у недељу, 5. августа.

Као и многе друге звезде свог доба, и Мерилин је била праћена од стране америчке федералне полиције (ФБИ) која је помно пратила глумичино кретање и бележила њене изјаве.

До тих досијеа безуспешно су покушали да дођу многи који су желели да сазнају више о животу филмске звезде, укључујући оне који су истраживали њену смрт.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.