Чавић: „Боле ме срце и душа”

Лондон – Четврто место за крај блиставе крај! Милорад Чавић је учинио све да се још једном домогне олимпијског одличја, али није успео. Српски ас је у финалу трке на 100 делфин морао је да се задовољи најнезахвалнијим местом. До циља је дошао за 51,8, секунду. Победио је Мајкл Фелпса са 51,22, испред Јужноафриканаца Леклоа и Руса Коротишкина који су поделили сребро пливајући 51,44.

Обучен у националну тренерку са тужним изразом на лицу Милорад Чавић је после трке рекао:

–Боле ме срце и душа што нисам освојио медаљу. Када сам додирнуо зид видео сам да се није упалила лампица, иако сам се силно надао да хоће. Покушао сам, борио сам се, али нисам успео. Знам само да сам дао 200 одсто својих могућности и нека нико не сумња у то. То је живот, шта сад  радим.

Чавић је сјајно кренуо у трку. После првих 50 метара водио је са временом 23,57. Држао је одлична ритам до последњих 10 метара, а онда је почео да пада.

– Бодрио сам себе. Говорио сам ајде, можеш ти, издржи. Руке су ми отказивале, покушао сам онда ногама да извучем све из себе. Нисам успео – поновио је Чавић.

Пре старта Чавић је рекао да се осећао одлично.

– За разлику од полуфинала пуцао сам од самопоуздања. Мислио сам ово је мој тренутак да урадим нешто велико. Тако сам се осећао и већи део трке – рекао је и додао – Још увек су емоције много јаке. Можда ћу кад се пробудим моћи да сложим коцкице шта се стварно догодило.

И сама трка је била много спорија него што се очекивало пре финала.

– И ја сам изненађен временима. Мислио сам да ће Фелпс да иде дебело испод 51 секунде, да ће Чернијак да буде много бржи. Међутим, ништа од тога се није догодило. Поново се показало да је финале посебно и да су изненађења увек могућа.

Европски рекордер и олимпијски вицешампион жали због још једне ствари.

– Желео сам да пливам брже него у полуфиналу. Готов увек током каријере сам то радио. Жао ми је што нисам успео у још једном олимпијском финалу.

После изласка из базена Чавић је потврдио да завршава блиставу каријеру.

– Освојио сам све што је могло да се освоји, осим олимпијског злата. Било би сулудо да се спремам четири године за још један циклус, када сви знате какве сам здравствене проблеме имао. Одавно сам одлучио да у Лондону буде крај,хтео сам тачку да ставим са медаљом. Иако то нисам урадио, поносан сам на оно што сам урадио у пливању. Сигурно би 99,9 одсто људи који се такмиче желели да имају моју каријеру.

Милорад Чавић је свестан да је нација била уз њега и очекивала одличје.

– То ми је давало додатну снагу. Знам да је Србија увек уз мене. Верујем да је свима сада тешко, али верујте најтеже је мени.  Ипак када прође неколико дана убеђен сам да ће се сви сећати само лепих тренутака и медаља које сам освојио, – рекао је на крају Чавић.

Милорад Чавић је завршио са пливањем. Медаља није око његовог врата, али да ли постоји неко ко може нешто да му замери. Српско пливање никада није имало бољег од њега. Нажалост све што је лепо има крај. Сигурно ће Милорад Чавић и у неким другим водама бити успешан. За све што је урадио може само да му се каже –  „Хвала ти, шампионе“.

----------------------------------

Честитка Коротишкину

Друго место са Леклоомподелио је Јевгениј Коротишкин, који је највећи део припрема за Олимпијске игре одрадио у Београду са Чавићем.

– Јевгениј је мој велики пријатељ и драго ми је да је успео. Знам колико је труда уложио и сада му се све вратило. Честитам му од срца.

 ----------------------------------

Избор за Спортску комисију

Најбољи српски пливач остаће у Лондону до краја Игара.

– Кандидат сам за спортску комисију МОК,избори су 9. августа. Морам да покушам да одрадим неку кампању у Олимпијском селу у наредних неколико дана, мада ће бити веома тешко. Ови који нису активни спортисти су имали мног више времена за то и сигурно су у предности.

 ----------------------------------

Дом у Београду, Србија је моја кућа

После тромесечног боравка у САД и Игара у Лондону, Чавић се враћа у главни град Србије.

– План ми је да Београд буде мој дом до краја живота. Ту сам се некако нашао после година лутања. Видећемо како ће ствари тећи у будућности, али за сада желим да живим у Србији. То је моја кућа.

 ----------------------------------

Пакао до Лондона

Милорад Чавић се још једном осврнуо на све проблеме које је имао до Лондона.

– Успех је што сам уопште овде. После операције леђа, опоравка од годину дана, освојио сам европско злато и био четврти на Олимпијским играма. Да ми је то неко рекао 2010. после хируршког захвата рекао бих да је то немогуће.

----------------------------------

Кад раздужим опрему...

На питање да ли је свестан да је испливао последњу званични трку у животу, Чавић је рекао.

– Нисам. Вероватно када разделим пешкире, опрему, капице, знаћу да је то то. Вероватно ће бити и чудно и тужно, али живот иде даље. Окрећем се новим изазовима.