Смех као боксерска рукавица

Милица Михаиловић не држи микрофон и не излази на сцену, али има друге одлике комичара: бесна је на систем, збија шале на свој и туђ рачун и никада нема трему. Зато и не чуди што је њен први самостални велики пројекат као продуцента био тај да у Србији популаризује баш комичаре, истина у једном посебном жанру – стендап комедији.

Михаиловићева (32) је пре две године основала организацију Standup.rs за наступе домаћих и регионалних стендап комичара који сами стоје на сцени без сценографије и изговарају сопствени текст. Ових дана припрема конкурс који ће већ на јесен дати прилику неафирмисаним именима.

– Данас стално сарађујем са седморо комичара који имају 20 наступа месечно, али почетак је стварно био од нуле, стварала сам нешто што уопште није постојало – каже наша саговорница.

Ова врста друштвене сатире нема никакве везе са препричавањем вицева, пише на сајту standup.rs који као лого има боксерску рукавицу. Комичар је, макар би тако требало да буде, оригиналан, искрен и духовит.

– Хрвати овај жанр преводе као „комедија с ногу”, али то није добар превод. То је „комедија са ставом”.

Држава, религија, светска збивања, политичка коректност, сопствена неспретност или келнер који вам је донео оно што нисте поручили – све је тема. Са извесним изузецима.

– Имитирање политичара је пасе. Такође, скренем пажњу кад год мислим да је комичар прешао у неки екстрем, мада мислим да „цензуру” најбоље уводи публика која изађе из сале кад јој се нешто не свиђа.

Михаиловићева верује да је смех лековит, али се не слаже са тим да у Србији пролазе само крајности: баналан, естрадни хумор или андерграунд. Српски комичари се не наслањају на домаћу традицију јер је нема, тако да, додаје наша саговорница, уче од колега из Британије, где је жанр настао, као и од оних из Америке, где је ова врста комедије већ постала индустрија „па и лоши комичари могу да живе од овог посла.”

– Ми имамо хумор, наш народ воли и уме да се шали, али недостаје нам сцена, школа. Ипак, добра страна тога је што извођачи не могу да опонашају старије колеге – бесмислено је да имитирате Американца или Енглеза који говори о својим проблемима.

Шта је потребно да би неко био примљен у ово друштво српских комичара? Љубав према сцени, спремност да се са другима поделе лични проблеми и способност извлачења осмеха. Формалних захтева нема. Михаиловићева каже да нема фаворизовања глумаца јер је ово за њих мач са две оштрице – имају искуство на сцени, али публика не верује да изговарају своје речи и преносе сопствена искуства.

– Ми смо много научили за две године. Стално се напредује. Не можеш једном да изађеш на сцену и будеш феноменалан.

Извођачи редовно наступају у клубовима и Дому омладине. Standup.rs је основао и фестивал посвећен овом жанру на којима је перформере видело више хиљада људи.

– Код нас је касно стигла, али је макар ово права форма за 21. век: један човек на сцени, нема скупе сценографије нити великог трошење енергије, а публика ипак добија доживљај позоришне представе.

Милица Михаиловић је пре него што је започела сопствени пројекат дуго радила као позоришни и продуцент позоришних фестивала. И поред тога што је реч о сличним пословима, неке разлике су ипак толико велике да намећу другачија правила:

– Публика не одлази у театар јер су многе представе лоше док наша позоришта све неуспешне комаде правдају недостатком средстава. Али, ако ми не ваљамо, не можемо да се позовемо на исти аргумент јер за стендап комедију новац и није потребан.

Ј. Стевановић

-----------------------------------------------------------

Не имитирајте Зорана Радмиловића

Следећи конкурс за пријем нових чланова биће 20. септембра. Standup.rs је на ранијим конкурсима нашао скоро све своје комичаре.

– Овај вид такмичења је најбољи и за саме кандидате. У публици седи 700 људи и кандидат одмах види да ли је тај посао за њега, да ли му прија – објашњава Михаиловићева.

Она додаје да побеђују такмичари који се разликују. Стереотипи и имитација углавном не пролазе.

– Људи воле да опонашају Зорана Радмиловића или оно што је он радио, али њега је тешко поновити. Једноставно, он је имао огроман таленат.