Оствариле смо сан

Лондон – Чврст загрљај који је трајао више од 30 секунди по завршетку трке. Сестре Оливера и Николина Молдован направиле су историјски успех пласманом у олимпијско финале у дисциплини К2 – 500 метара. Девојке из Борче су у другој полуфиналној групи освојиле четврто место са временом 1:43,586. Биле су за мање од десетинке брже од Словакиња (1:43,653), које су остале без борбе за медаљу. Место у финалу је било резервисано за четири првопласиране посаде из обе групе.

– Мало смо се уплашиле на крају. Укочиле смо се у задњих 100 метара, али на срећу прошле смо у финале – говорила је Николина Молдован док је покушавала да дође до даха.

 Српкиње су се од почетка трке бориле са Словакињама за визу за финале. После првих 250 метара наше девојке су биле пете, али су захваљујући бољем веслању у финишу успеле да престигну Кметову и Кохлову.

– Остварио се наш сан. Ово је прво кајакашко финале за Србију на Олимпијским играм. Донеле смо срећу нашој земљи, породици, тренеру. На крају нас је мало и Бог погледао, али и то треба заслужити – казала је Николина.

Осмех није силазио ни са лице Оливере Молдован:

– Дале смо све од себе,буквално више ништа није остало. Посебно је као и увек било тешко у последњих 100 метара. Губи се снага и јако је тешко одржати технику и брзину. Нисмо се предале и финале је најлепша могућа награда.

Пре полуфинала сестре Молдован су морале да прођу квалификације. Биле су треће у другој квалификационој групи, што је било довољно за полуфинале.

– Када сам видела стартну листу за квалификације рекла сам „Боже, што смо добили овако тешку групу“. Међутим, после сам видела да су све остале исто тако тешке – биле су речи Николине Молдован.

После само сат времена одмора сестре је чекао нови задатак. Биле су у другој полуфиналној групи у стази број три.

– Јако је тешко у кратком временску размаку да се извеслају две квалитетне трке. У обе смо морале да идемо максимално да би прошле даље. Физички смо изузетно спремне, али поред тога треба издржати притисак и трему. Ја сам се пре старта сва тресла – казала је Оливера Молдован.

Финале је на програму сутра тако да ће сестре имати прилику да се добро одморе и припреме за одлучујућу трку.

 –Сада имамо 48 сати за опоравак. Одмор, масажа и релаксација, морамо максимални да се опоравимо – у даху је изустила Николина Молдовани. – Конкуренција је много, много јака. Ипак то је само један трка и све је могуће. Даћемо као и увек свој максимум и надам се поново обрадовати нацију.

На њене речи се надовезала сестра рекавши:

– Знам само да ћемо дати све од себе. Неће остати никакве резерве у нама. То могу да обећам. Немамо шта да изгубимо. Весламо олимпијског финале, већ смо обезбедиле осмо место што је фантастичан успех. Сваки пласман изнад тога још ће само да поправи утисак.

Владимир Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Плавшић: невероватно сам срећан

Одмах после проласка кроз микс зону сестре Молодован су потрчале у загрљај тренеру Драгану Плавшићу.

– Немам речи да опишем колико сам срећан. Потајно сам се надао финалу, али сам знао да ће бити јако тешко. Девојке су све издржале. Посебно је импресивно што су у сат времена одвеслале две одличне трке. Сада је најважније да се добро одморе и у што бољем расположењу дочекају финале

И Оливера и Николина Молдован су скоро у свакој другој речи спомињале тренера Драгана Плавшића.

– Никада ово не би урадиле да није било Драгана. Човек је са нама 24 сата. Он нам је и тренер и масер и доктор и психолог. Увек је веровао у нас и пружао нам подршку. Успео је сјајно да нас спреми за Лондон и мислим  да смо му се пласманом у финале одужиле – рекла је Николина Молодован.

Прве после Јањићеве

Србија ће први пут, као независна држава, имати представника у борби за медаљу на кајакашким такмичењима. Сестре Молодван веслаће финале сутра од 11.35 часова.  Пре 12 година у Сиднеју, под заставом Савезне Републике Југославије, Наташа Јањић је освојила четврто место у дисциплини К1 – 500..

-----------------------------------------------------------

Ми смо двосед

Одлука да сестре Молодван веслају у двоседу, а не у четверцу донета је два месеца пре старта Игара.

– То је био прави потез. Нисмо се слагале са Антониом Нађом и Антонијом Пандом. Једноставно, смо различити карактери, који не могу да се уклопе. То би се сигурно одразило и на самој стази. Несугласице у олимпијској години никоме не требају. Ми смо показале да као двосед одлично функционишемо – каже Оливера Молдован.

-----------------------------------------------------------

Три десетинке поквариле срећу

Четверац на 1.000 м није изборио место међу осам најбољих

Лондон – Мушки четверац на 1.000 метара у саставу Миленко Зорић, Ервин Холперт, Александар Алексић и Дејан Терзић није изборио место у финалу Олимпијских игара на језеру „Итон Дорни“. Пропустили су две прилике да уђу међу осам најбољих посада.

Прво су у квалификацијама заузели последње 10. место, а онда су сат и по времена касније у полуфиналној групи били седми са временом 2:56,346. Места у финалу је било само за шест првопласираних. Испред наше екипе завршила је Данска са три десетинке предности (2:56,003)

– Једноставно нисмо могли боље у овом тренутку. Услови су били тешки, али како свима тако и нама. Не бих у томе да тражим нека оправдања. Сигурно смо дошли са намером да прођемо у финале, али нажалост нисмо успели – рекао је најмлађи члан екипе Александар Алексић.

Било је јасно да се наши репрезентативци чувају у квалификацијама, с обзиром да је из групе само најбоља посада ишла директно у финале. Четверац је солидно кренуо. На пролазима на 250 и 500 метара били су пети. Међутим финала их је коштала деоница између 500 и 750 метара. Ту су били две секунде спорији од Данаца. Разлику нису могли да надокнаде у самом финишу.

– Данци су европски шампиони, видели сте да су једва прошли. Овде је само десет посада, али су све екипе много јаке. Жао ми је што на нашим првим Олимпијским играма нисмо стигли до финала – говорио је Алексић.

Пре доласка у Лондон од четверца се можда и највише очекивало, јер су у континуитету бележили добре резултате.

– Могуће је да смо осетили притисак и да смо због тога били стегнути. Дошли смо као трећи са Европског првенства у Загребу и нормално је да после таквог пласмана амбиције расту. Дошли смо овде са вером да може макар у финале. Нисмо успели, идемо даље – рекао је Дејан Терзић.

Пре Олимпијских игара четверац је бележио одличне резултате и на Светским куповима и на поменуом шампионату у Загребу.

– Јако је тешко да одржавамо врхунску форму, дуг временски период. Треба све да се поклопи да најбољи будемо у једном дану у једној трци на Олимпијским играма. Наравно потребно је да имате и мало среће, која овај пут није била на нашој страни – завршио је Терзић.

В. Тодоровић

-----------------------------------------------------------

Заједно до Рија

Дејан Терзић је већ најавио да ће иста екипа још дуго бити на окупу.

– Најмање до Рија. Млада смо посада. Миленко Зорић има 26, Холперт 25 , Алексић 20, а ја 22 године. Добро радимо, добро се слажемо, верујем да можемо још много да урадимо заједно.

Само Томићевић данас

Од српских представника данас ће веслати само Марко Томићевић. Бориће се за што бољи пласман у „Б“ финалу у дисциплини К1 – 1.000 метара.