Атанасијевић: Тешко нам је свима

Лондон – Иза њега су прве Олимпијске игре у каријери и пуно тога по чему ће памтити Лондон. И лепог и ружног. Александар Атанасијевић (21), један од најмлађих чланова одбојкашке репрезентације Србије, био је неутешан након последњег пораза од Русије.

Јуче, пред сам повратак европских шампиона у домовину, желели смо да чујемо дебитанта на Играма, свакако некога кога чека светла будућност у овом спорту.

– Тужан сам и данас, шта да вам кажем! Долазак на Олимпијске игре био је сан свих нас, радовао сам се томе као мало дете и сви смо желели добар резултат, борбу за неку од медаља, делић славе. Нажалост, нисмо успели. Јако нам је тешко сада, када видимо толико спортиста у Селу, а ми одлазимо из њега. Мислим да смо се борили, да смо дали све од себе, али да то није било довољно да се прође у четвртфинале – каже Атанасијевић.

Где је недостајало то мало?

– И против Немачке и против Бразила, имали смо наше шансе и да смо добили један од та два сусрета, вероватно бисмо у четвртфиналу играли против Бугарске. Ко зна, можда би то било лакше, него у групи! Међутим, нисмо успели и то су те неке нијансе, које су одлучиле. Мораћемо да радимо баш на тим стварима, како нам се на неким наредним такмичењима не би понављале.

Нико није причао о проблемима, који су вас пратили још од припремног периода. Нико није тражио алиби у неким другим стварима, осим у оним које су везане за игру?

– Шта нам сад вреди да се присећамо проблема са повредама, које су имали Петковић, Никола Ковачевић, овде и Никић... То ништа неће поправити, иако су то ситнице, које су можда и пресудиле. Имали смо напорно лето, почев од оне јапанске турнеје, па кроз Светску лигу, а да нисмо могли ни да тренирамо на прави начин.

Када вам је било најтеже?

– У мечу против Немаца, јер то је била утакмица, за коју смо знали да ће одлучивати о пласману у четвртфинале. Изгубили смо пети сет 20:18, имали и меч лопту, ја сервис, али није било довољно.

По чему ћете памтити ове Олимпијске игре?

– Прво, драго ми је што сам добио шансу на једном овако великом такмичењу и знам да сам дао све од себе на свакој утакмици. Да смо направили резултат, сигурно би то било прво, по чему бих памтио ове Игре. Овако, лепо је било што смо видели како све то изгледа, што смо осетили делић атмосфере и схватили колико је ово заправо велико такмичење. Искрено се надам да ћемо и за четири године учествовати у Рију и да ћемо тамо остварити пуно бољи резултат и ући у борбу за медаље.

Верујете ли, с обзиром на године, да гро овог тима Србије може да игра у Рију 2016. године?

– Ми смо овде били једна од најмлађих екипа, али далеко су четири године. Можемо сви да престанемо да тренирамо, а можемо и да будемо сви најбољи на свету.

Следи вам повратак у Пољску и друга сезона у екипи СКРА из Белхатова. Можете ли се изборити за већу минутажу?

– Без обзира на све, радујем се повратку у клуб, иако ми је тешко што се репрезентативна сезона завршила на овакав начин, с обзиром на четири прелепа месеца проведена са овим момцима и људима из стручног штаба. Покушаћу да се наметнем у клубу, да се изборим за већу минутажу, јер ми је изузетно значајно да играм, како бих дошао много спремнији на наредну репрезентативну сезону.

Игор Јагличић