Доктор за опкладу научио да свира трубу

Гуча – Прошао је фестивал, застава трубачке републике је спуштена, адоктор Душан Миливојевић навикава се на узнемирујућу тишину. Кад труба и јагањци утихну, догађају се чудне ствари у организму, који је шест дана био наштелован на муње и громове! Човеку се заманта од природног поретка који је успостављен. Птице певају, уз ретке акорде појединаца који се тек сада трезне, па евентуално дубоко уздахну, закркљају или зајаучу.  

Доктор „моментално” живи у Штутгарту. У централној улици немачког града у ком се производи „мерцедес”, отворио је, беше то давно, ординацију опште медицине. Али седокоси шездесетдвогодишњак живи у другачијој временској димензији. Шест дана Гуче су суштина његовог живота. Остали део године отпада на – оно „моментално”. Зато што је рођен 10 километара од споменика трубе, зато што је ово његов завичај. 

Био је доктор Хитне помоћи у Београду, водио миран, породичан живот. Онда су уследиле санкције, па је доктор Миливојевић због два разлога отишао у туђину: немаштине и таште.

– Када ми плата није достизала ни за бензин за упаљач, одлучио сам да одем. Таст и ташта су дуго живели у Немачкој и врата су ми била отворена – прича др Миливојевић, док у хладовини баште пијуцкамо кафу. Ко хоће данас да буде хаџија, нека дође у Гучу и плати пиће за све. Јер, све је најмање дупло јефтиније.

А ко хоће да чује добру причу, нека саслуша доктора, препоручивали су га стари сабораши. То је, дакле, чувени лекар који је због опкладе са Бобаном Марковићем, светском трубачком фацом, научио да свира трубу за годину дана, на размеђи два миленијума!

– Пала је опклада 2000, да за годину дана научим да свирам „Црни воз”. Бобан ме стално задиркивао: ако научим да свирам, нас тридесетак ће три дана и три ноћи да једе и пије на његов рачун. Ако не успем да постанем трубач, лично бих плаћао иће и пиће. Да не бих бацио Бобана у трошак, пробам да се вадим и лепо објасним друштванцету како немам трубу. Али Драган Јагодић, звани Јамаха, само ми је добацио преко стола: „Докторе, у Београду те труба већ чека.”

Стварно га је чекала. Права драгачевска, скупа и блистава. Отпутовао је доктор у Штутгарт, заједно са трубом, као најбољом другарицом. Али где да нађе црног трубача с јужне пруге, у епицентру покрајине Баден Виртемберг? Већа је вероватноћа да добије „мерцедес” на лутрији него да му часове музике даје неки самоуки виртуоз из Сурдулице, Владичиног Хана или Врања.

– Куд ћу, шта ћу, ангажујем професора трубе, оригинал Немца, званог Ханс! Сваке среде сам вежбао са њим… Ханс ми је већ после три месеца прорекао: „За пет година, бићете феноменалан трубач”. Мислим се: „Дете, мени треба светска каријера за мање од годину дана, јер треба да ме слуша Бобан”, наставља да се исповеда доктор за трубу.    

Нема шта, Немац је Немац, па је наштеловао доктора баш пред лето, како је договорено. Стигло је време за коначни обрачун. Жири засео, пуна Гуча чека на двобој. Доктор је изашао на бину, дрмала га је трема, као да је гурнуо прст у појачало, док му је иза леђа стајала наоружана пратња оркестра Дејана Лазаревића.

И, крену доктор са свирком. „Црни воз” је изашао из станице.

– Одужи се свирка, никако да дође крај. Али нисам знао Дејанов фазон, да оркестар изненада престане са свирањем, на неки Дејанов тајни знак. Они стали, ја наставио да грувам. Басиста Шмака ме касније дизао небу под облаке: „Да сам то хтео да урадим, не бих тако извео, а свирам 40 година!”

Доктор је схватио да је дипломирао тек те године. Три дана се јело и пило на рачун Бобана Марковића. 

– Са Бобаном сам другар од како је, као дечко, дошао у Гучу, али сада имамо озбиљан проблем, јер хоћу да га тужим! Професор Ханс ми је предвидео светску каријеру, а ја сам престао да учим, јер сам Бобана средио за годину дана. Што значи – да нисам имао ту проклету опкладу, сад бих био нови Бобан Марковић – прети доктор, док друштво поздравља његову иницијативу, наручују се пића, тужба се већ пише, најављује се спектакуларан трубачки процес. Формиран је и суд. За председника врховног суда независне Гуче изабран је Младен Ђорђевић, председник стручног жирија фестивала, док су Јамаха и фоторепортер Нифа, из Привредне коморе, именовани за поротнике.

Међутим, постоји једна клаузула у тужбеном захтеву др Миливојевића. Ако Бобан плати јагње и пиће за целу Гучу, доктор ће пристати на вансудско поравнање.

Неће ваљда заратити два трубачка друга? Кладимо се да неће.