Нови Кнежевац

Нови Кнежевац се налази на североистоку Баната, на тромеђи Србије, Мађарске и Румуније, покрај Тисе. Подручје општине Нови Кнежевац простире се на 308 километара квадратних, има око 13.000 становника, а представља привредно и културно средиште ове регије.

Први писани подаци о насељу Кенешне (Н. Кнежевац) налазе се у списима анонимног нотара угарског краља Беле III о историји Мађара из 12. века. Тадашњи назив упућује на словенско порекло и означава седиште кнеза. Како је овде вековима био најповољнији прелаз преко Тисе, насеље је једно време носило име Рев Кањижа, што значи скела Кањижа.

После велике сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем прве српске породице се насељавају у овој вароши, а Марко Ђурковић Сервијски, трговац из Новог Сада, 1781. купује у Бечу титулу и кнежевачки феуд и тада почиње процват овог лепог градића. Сервијски гради једноспратни барокни дворац који је и једна од најстаријих грађевина у Банату. Касније његови потомци формирају парк уз Тису и граде још три дворца који су данас прави мамац за туристе. Грађењем цркава и инфраструктуре (болнице, штампарија, пруга до Сегедина), увођењем струје, 1913. године, и биоскопа када га нису имали многи европски центри, градић добија садашњи изглед, широких улица и сређених паркова, а име Нови Кнежевац коначно 1935. године.

У туристичкој понуди овог места су лов и риболов, са богатством дивљачи и ретким примерцима птица у густим шумама уз насипе Тисе све до границе са Мађарском, и археолошка налазишта из 12. века. Парк који се протеже уз реку, где се налази и мотел са терасом над самом Тисом, просто мами посетиоце, као и приредбе "Лето на Тиси", "Дани паприке", кајакашке и веслачке регате, а бициклистичким стазама можете стићи све до границе.

Многи историчари сматрају да је овде сахрањен и чувени освајач Атила Бич божји. Неправилни меандри Тисе према Сенти, кажу, крију можда могилу од камења – приликом сахране верне војсковође су прво скренуле део реке а потом потопиле гроб освајача за сва времена.