На помолу добра економска 2007.

Ове године би могли бити постигнути добри резултати на плану раста привредне активности, извоза, одржавања (за српске прилике и фазу транзиције) ниске инфлације и стабилног курса. Буџет, чије се усвајање очекује до краја јуна, биће, по свему судећи, мање експанзиван него првобитно планирани (биће делимично "срезан" НИП) и самим тим ће донекле олакшати посао одржавања макроекономске стабилности Народној банци Србије.

Нова влада буди оптимизам, који ће допринети да многи неодлучни иноинвеститори одаберу баш Србију. Наиме, гринфилд инвестиције су биле врло високе у последњем тромесечју претходне године (близу милијарду долара). Заједно са неизвесношћу око "постизборних (не)споразума", снажно су успориле у првом кварталу 2007. (на око 200 милиона долара), али сад постоје озбиљни наговештаји да ће у наредним месецима поново "живнути". Влада најављује доношење више реформских закона, убрзање приватизације (преосталих друштвених предузећа, као и НИС-а и Јата) и, што је најважније, далеко већи степен координације с кључним актерима на глобалној геополитичкој сцени.

Поменути оптимизам темељи се на официјелним и прелиминарним показатељима, трендовима и релевантним прогнозама, као и на реалној могућности унапређења кредитног рејтинга земље, што би се преко додатног прилива средстава и кредита по нижим каматама позитивно одразило на извоз (истина, и на раст увоза).

Бруто домаћи производ (БДП) у првом полугођу могао би забележити импресиван раст од око осам одсто. Наиме, у првом тромесечју 2007. дошло је до енормних реалних стопа раста у трговини на мало (32 одсто), грађевинарству (чак 50 процената) и саобраћају (преко 20 одсто). У прва четири месеца ове године индустрија (посебно прерађивачка) одржава динамичан тренд раста од марта претходне године (5,3 одсто). Повећању БДП-а индиректно снажно доприноси и интензивирање извоза (тренд раста износи високих 35 одсто), али и увоза који снажно подстиче раст промета (и бруто додате вредности) у трговини на мало. Поред тога, евидентирана је знатно виша наплата пореза (од чак 19 процената, што је, истина, условљено високим увозом и сезонским фактором), која значајно (са скоро шестином) доприноси расту БДП-а.

У другој половини године доћи ће до сезонског успоравања раста БДП-а, али би, у одсуству политичких потреса (пре свега, по питању Хага и Космета), који се чине све мање могућим, његов раст могао премашити (горњу официјелну) пројекцију од седам одсто. Имајући у виду депресијацију америчке валуте, БДП Србије по становнику би се ове године могао приближити износу од 5.000 долара.

За сада није извесно да ли ће ускоро бити настављен тренд пада цена кредита (камата) и када ће се наставити, вероватно само тренутно замрзнути, раст на берзи (потребно је знатно унапређење финансијске регулативе). Оно што ове године, свакако, неће бити решено, већ само дотакнуто, јесте реструктурисање јавних предузећа, енормна незапосленост, изражени регионални диспаритети, врло ниска конкурентност привреде и даље (у релативном смислу) предимензионирана јавна потрошња. Поред тога, упозоравајући је рапидно растући дефицит платног биланса, који би могао прећи шестину БДП-а.

Међутим, иако се многи не би сложили, чини се да је боље дефицит текућег рачуна финансирати него форсирати (редистрибутивне) мере за његово прилагођавање. Наиме, евентуално смањивање увозне компоненте апсорпције путем попуштања "монетарних дизгина" или пак знатнија депресијација динара (која би, истина, успорила раст увоза) донели би више штете него користи.

Узимајући у обзир постпетооктобарске наде (и обећања), заиста је донекле апсурдно да је главни кривац за велики минус у размени са светом висок раст реалних плата (од преко 20 одсто на годишњем нивоу), као и знатно олакшана куповина на кредит. Тим поводом, скрећем пажњу на недавну колумну С. Бритона (у "Фајненшел тајмсу"), који се искрено радује проблему с којим се тренутно суочавају, и тек ће се суочавати, богате земље – а то је снажан раст буџетских расхода за пензије. Наиме, то је само последица дужег животног века, чему се (посебно западна) цивилизација од свог искона нада. Аналогно томе, зар и Срби, пре свега, не желе веће плате (и "лаке" кредите), па ма колико их то коштало?

Средњорочно гледано, Србија, у одсуству снажнијих политичких турбуленција, неће имати проблема са покривањем дефицита текућег рачуна (има још доста тога да се приватизује и очекивано је и динамизирање гринфилд инвестиција), те је врло реално да ће укупни платни биланс и даље остати у плусу (што значи даљи раст девизних резерви НБС, истина знатно спорије него 2006 и 2005).

На крају крајева, и Канада је сто година, практично, непрекидно бележила дефицит текућих плаћања, па је, и поред тога, данас једна од економски најразвијенијих држава света. Нпр. дефицити Исланда и Црне Горе су већи од четвртине БДП-а, БиХ нешто мањи од петине, бугарски око седмине, а шпански дефицит је близу једанаестине БДП-а. Водеће светске институције ни за једну од ових земаља, па ни за Србију, не предвиђају озбиљнију могућност избијања кризе.