Од Лондона ка Рију

Испратисмо Олимпијске игре! За две и по недеље толико смо се зближили с њима да нам је свима, вероватно, као да смо се растали с неким најрођенијим кога нећемо видети неколико година.

Ове Игре ће, пре свега, бити запамћене по томе што је Лондон постао први град који је три пута био њихов домаћин. Први пут је у тој улози био 1908, а други пут 1948.

Лондон је стицајем околности био домаћин 1908. У време Олимпијских игара 1904. у Сент Луису, тада богу из леђа, Међународни олимпијски комитет је заседао у британској престоници од 20. до 22. јуна и одредио Рим за домаћина Игара 1908.

Иако су то подржавали и папа, и краљ, и градоначелник Вечног града, Италија их је – отказала. Председник њене владе Ђолити, који је ионако сматрао да паре могу боље да се утроше, искористио је што је 1906. прорадио вулкан Везув да их откаже уз образложење да је помоћ пострадалом Напуљу пречa.

Те године, на Олимпијским међуиграма у Атини, Британско олимпијско удружење је, уз аминовање краља Едварда VII, прихватило да Лондон ускочи уместо Рима. С обзиром на кратак рок решење је нађено да оне буду део Британско-француске комерцијалне изложбе, чија је дирекција прихватила да сагради стадион „Београд” (Вајт сити) са 66.000 места. Разуме се, не за џабе, него за 75 одсто прихода од улазница.

Уочи самог почетка понестало је пара, па је у помоћ притекла и – француска влада. Игре су 1908. почеле 27. априла, а завршиле се 31. октобра.

Свечано отварање је било тек 13. јула на новосаграђеном стадиону. Тада су први пут ношене државне заставе.

Око тога је настао заплет. Домаћин је уместо америчке и шведске заставе истакао кинеску и јапанску, па је амерички стегоноша одбио да подизањем барјака САД поздрави енглеског краља у свечаној ложи.

Увређени Едвард VII због тога није хтео да 28. јула додељује медаље онима који су их тог месеца заслужили. Уместо њега то су урадиле краљица и две војвоткиње.

Свечаног затварања Игара 1908. није било. На дан затварања Биртанско-француске изложбе преостали учесници Игара су се окупили на банкету у једном лондонском ресторану.

Друге пут је Лондон требало да буде домаћин олимпијских игара 1944. На изборима у јуну 1939. најозбиљнији противник му је био – Рим. После два и по месеца је почео Други светски рат, па због њега није било Игара ни 1940. (домаћин је требало да буде Токио, па Хелсинки), а ни 1944. Када је светом поново завладао мир МОК је 1946. једноставно одлучио да Лондону пружи прилику коју му је рад одузео и одредио га за домаћина 1948.

Лондон је тада ушао у историју као први домаћин после Другог светског рата. Међутим, из данашњег угла догодило се на њима нешто много значaјније – први пут их је преносила телевизија.

Играма у Рију (5-21. август 2016) такође је обезбеђено место у историји – биће прве у Јужној Америци. Он је на заседању МОК-а, 2. октобра 2009, у Копенхагену у трећем, последњем кругу, победио Мадрид са 66:32, иако је у првом кругу шпанска престоница добила више гласова од њега (28:46). Олимпијске игре код себе су тада желели још и Токио и Чикаго.

А како се технологија развија ко зна каква нас чуда очекују корз четири године. Док су трајале ХХХ олимпијске игре савременог доба имали смо утисак да смо у Лондону или да је Лондон код нас. Колико ли ће тек да нам буде близак Рио 2016!